Nastava i vaspitanje
Časopis za pedagošku teoriju i praksu
Broj 1, 2006. godina
No 1 ENGLISH

Sve informacije o časopisu Nastava i vaspitanje možete dobiti na broj telefona 011/2687-749.
Narudžbenicu za časopis možete skinuti sa našeg sajta ...narudžbenica...

SADRŽAJ

Nova koncepcija časopisa

NASTAVA I UČENJE

Dr Olivera Gajić, Đuljdana Daljifi, Daniela Gužalić, Jelena Narančić:
Model višefrontalne nastave - efekti primene u nastavi psihologije
Dr Mile Srbinovski:
Afektivni odnos učenika prema životnoj sredini
Mr Snežana Mirkov, Mr Nataša Lalić:
Metakognitivne strategije i kooperativno učenje u obuci za rad na kompjuteru

PROBLEMI VASPITNOG RADA

Dr Tatjana Koteva-Mojsovska:
Principi humanizacije vaspitnog stila roditelja

PREDŠKOLSKO VASPITANJE

Dr Ana Gavrilović:
Multifunkcionalna delatnost predškolskih ustanova

DECA SA POSEBNIM POTREBAMA

Dr Marijana Mitić:
Disleksija -razvoj sposobnosti čitanja i simptomatologija disleksije

ISTORIJA PEDAGOGIJE

Dr Emina Kopas-Vukašinović:
Programi predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Srbiji u periodu između prvog i drugog svetskog rata

PRIKAZI I INFORMACIJE

Dr Gordana Budimir-Ninković:
Kvalitetno naučno delo
Jelena Pavlović, Vladimir Džinović:
Demokratija kroz obrazovanje u Srbiji i regionu

Uputstvo za autore priloga

REZIMEI TEKSTOVA

Olivera Gajić,PhD Djuldana Daljifi, Daniela Gužalić, Jelena Narančić:
Poštovani čitaoci,
Od 1. januara 2006. godine časopis uređuje nova redakcija i ovom prilikom želimo da vas upoznamo sa inoviranom koncepcijom.
Osnovu inovirane koncepcije čini orijentacija na naučno fundirane tekstove koji saopštavaju rezultate istraživanja na način koji praktičarima pruža objašnjenja, ideje, sugestije i predloge bitne za pedagoško delovanje. Među tekstovima koji su rezultat naučnih saznanja korisnih za praksu, treba da se nađu i oni koji nastavnicima i vaspitačima daju ideje za proučavanje i analizu sopstvene prakse. Ovom koncepcijom predviđa se takođe, više prostora za inovativne projekte iz sveta i zemlje i različite uspešne metodičke pristupe koje praktičari mogu da ponude.
Prostor ćemo dati i prevodima i autorskim prilozima stranih stručnjaka o različitim vaspitno-obrazovnim problemima, prikazima novih knjiga i značajnih zbivanja. Pažnju ćemo posvetiti i problemima koji tretiraju srednje stručno i profesionalno obrazovanje, do sada malo zastupljeno u pedagoškoj publicistici.
Nazivi rubrika će se menjati shodno pedagoškim probemima kojima se radovi bave.
"Nastava i vaspitanje", kao što već znate, jeste časopis namenjen širokoj čitalačkoj publici: ne samo istraživačima koji proučavaju problematiku vaspitanja i obrazovanja, studentima pedagogije i nastavničkih fakulteta već i vaspitačima, nastavnicima i stručnim saradnicima u vaspitno-obrazovnim institucijama.
Osnovna misija je pružanje doprinosa stalnom razvoju i unapređivanju vaspitno-obrazovne delatnosti u celini, a posebno pedagoške nauke i pedagoške prakse. Zato pozivamo istraživače problema obrazovanja i praktičare da svoje rezultate i iskustva prikažu na stranicama našeg časopisa.
Časopis će ubuduće izlaziti četiri puta godišnje, dizajniran je tako da održava vizuelni kontinuitet sa prvim brojevima koji su se pojavili 1952. godine.
Ovo je prilika da se zahvalimo kolegama koju su pre nas uspešno uređivali časopis, a posebno urednicima dr Slobodanki Gašić i dr Živoradu Cvetkoviću.
sadržaj

MODEL VIŠEFRONTALNE NASTAVE - EFEKTI PRIMENE U NASTAVI PSIHOLOGIJE

Autorke u radu nastoje da približe čitaocima model višefrontalne nastave, ukažu na njene najznačajnije karakteristike, kao i eventualne prednosti i nedostatke. Polazeći od postavljenog teorijskog okvira, rezultata relevantnih istraživanja, te projekcije empirijskog istraživanja, one pristupaju eksperimentalnom verifikovanju efekata primene ovog modela u nastavi psihologije u srednjim školama. Na osnovu statističkih analiza i testiranja postavljenih hipoteza zaključuje se da su pretpostavke od kojih se pošlo u istraživanju dobile svoju potvrdu delimično. Naime, ispitanici eksperimentalne grupe su u većem procentu izrazili mišljenje da ne bi menjali sadašnji način rada (VFN), dok su ispitanici kontrolne grupe nešto zadovoljniji komunikacijom između nastavnika i učenika na času, kao i uvođenjem metode referisanja. Utvrđene su značajne razlike između dveju grupa ispitanika u zadovoljstvu načinom ispitivanja i ocenjivanja u nastavi psihologije jer su ispitanici eksperimentalne grupe zadovoljniji od ispitanika kontrolne grupe. Najzad, treba reći da se na testu znanja iz psihologije ispitanici dveju grupa nisu značajno razlikovali u postignutom uspehu. Autorke zaključuju da su u praksi nedovoljno iskorišćeni potencijali koje VFN implicitno sadrži, te da su neophodna dalja proučavanja ovog modela.

Ključne reči i sintagme: višefrontalna nastava, evaluacija, nastava psihologije, strategije učenja, samousmereno učenje
sadržaj

Dr Mile Srbinovski UDK - 37.01 (504.06)
Gimnazija "Kiril Pejčinović" Izvorni naučni rad Tetovo Primljeno: 13. II 2006.

AFEKTIVNI ODNOS UČENIKA PREMA ŽIVOTNOJ SREDINI

U ovom istraživanju pokušali smo da utvrdimo afektivni odnosučenika prema okolini. Značaj teme proizlazi iz činjenice da ekološka svest učenika obuhvata ne samo spoznajnu, veš i akcionu, vrednosnu i emocionalnu komponentu. Cilj ovog istraživanja je da se kod mladih stvori odgovorniji odnos prema životnoj sredini na afektivnom planu. Osnovni zadatak istraživanja je da se utvrdi stepen izraženosti afektivne komponente osposobljenosti učenika za zaštitu životne sredine. Afektivna komponenta ekološke osposobljenosti je tretirana kroz jedno osećanje - zadovoljstvo stanjem životne sredine. Za prikupljanje podataka konstruisali smo instrument Skala zadovoljstva. Istraživanjem su obuhvaćena 1.003 učenika iz 37 osnovnih i srednjih škola u Makedoniji. Možemo konstatovati da je intenzitet zadovoljstva stanjem životne sredine na srednjem nivou. Emocionalnom stanju mora se posvećivati veća pažnja u našim školama, odnosno ugodna emocionalna iskustva treba vezivati za nastavne sadržaje i metodske postupke.  

Ključne reči: afektivni odnos, učenici, životna sredina, Makedonija
sadržaj

METAKOGNITIVNE STRATEGIJE I KOOPERATIVNO UČENjE U OBUCI ZA RAD NA KOMPJUTERU

U radu se analiziraju rezultati i implikacije istraživanja koje ukazuju da primena metakognitivnih strategija u učenju ima značajnu ulogu u razvijanju kompetencija za rad na kompjuteru. Posebna pažnja posvećena je obučavanju u kompjuterskim veštinama koje obuhvata metakognitivne strategije u kooperativnom okruženju za učenje, nasuprot pristupu direktne instrukcije. Pozitivni efekti takve obuke manifestuju se u kvalitativno različitim ishodima učenja - u skorovima na testovima postignuća i razvijanju self-koncepta. Ističe se motivacioni značaj kooperativnog pristupa u obuci. Razvijanjem doživljaja kontrole nad sopstvenim procesom učenja ostvaruje se doživljaj samoefikasnosti. Ispitanici koji su obučavani u metakognitivnim strategijama u kooperativnom okruženju u većoj meri izražavaju tendenciju da nastavljaju učenje o kompjuterima, u odnosu na ispitanike koji su obučavani putem direktneinstrukcije. Ističesepedagoškaopravdanostuključivanjakooperativnih metakognitivnih komponenata u tradicionalne metode obuke u kompjuterskim veštinama, naročito za učenike sa slabijim samopouzdanjem i doživljajem niske kontrole u situacijama rada na kompjuteru.

Ključne reči: učenje kompjuterskih veština, metakognitivne strategije, kooperativno učenje, direktna instrukcija, self-koncept
sadržaj

PRINCIPI HUMANIZACIJE VASPITNOG STILA RODITELjA

Odnos roditelj-dete je specifičan proces vaspitnog stila roditelja koji, da bi bio efikasan, treba da bude zasnovan na humanim principima ljudskog ponašanja. Osnove humanih principa su u humanističkoj paradigmi koja implicira različita teorijska tumačenja međuljudskih odnosa. Od brojnih teorija zasnovanih na interaktivnoj cirkularnoj komunikaciji, teorija od koje smo mi pošli u tumačenju specifičnih principa humanizacije odnosa roditelj- dete je ekološka teorija Bronfenbrenera. Njen diskurs, koji ima sve veći broj pristalica (pedagoga, psihologa i sociologa), zasniva se na shvatanju porodice kao eko-sistema u kojem se odvijaju cirkularni interakcijski odnosi, pomoću kojih nastaju konstruktivne promene kod svakog člana porodice, uključujući i dete. Stoga se ovaj rad odnosi se na sledeće principe humanizacije vaspitnog stila roditelja: usaglašenost; svesnost; savesnost; doslednost i dostojanstvo; umerenost; pozitivna progresije ili princip razvojnost; prilagođenost dečjem uzrastu; naučnost; participacija i reciprocitet ili princip cirkularnosti; individualizacija; liberalizacija i demokratičnost; originalnost i istinitost; posvećenost. Njihova efikasna primena zavisi od blagovremene i konstruktivne pedagoške edukacije i pedagoške kulture roditelja i mladih.

Ključne reči: principi humanizacije; odnos roditelj-dete; roditelji; pedagoška edukacija i pedagoška kultura
sadržaj

Dr Ana Gavrilović UDK - 373.21
Filozofski fakultet Pregledni članak Banja Luka Primljeno: 14. II 2006.

MULTIFUNKCIONALNA DELATNOST PREDŠKOLSKIH USTANOVA

Iako postoje više od 160 godina na ovim prostorima, predškolske ustanove još uvek nemaju jasno definisanu delatnost. One su svrstavane, u različitim periodima, u druge razvijenije delatnosti - nekad obrazovnu, nekad zdravstvenu, a nekad socijalnu. Međutim, iako se u suštini njihove delatnosti sadrže aspekti obrazovanja, zdravstvene i socijalne delatnosti, predškolske ustanove imaju svoj identitet koji, sjedinjujući pomenute aspekte tih delatnosti, rezultira novim kvalitetom, što treba da bude adekvatno sankcionisano i normativno i u društvenoj podeli rada. U radu je prikazano normativno definisanje delatnosti predškolskih ustanova od njihovog nastanka do danas, potreba da se zakonski uredi njihova delatnost i način njenog ostvarivanja, kao i argumentacija za uvažavanje i sankcionisanje multifunkcionalnosti delatnosti ovih ustanova.

Ključne reči: predškolske ustanove, delatnost, multifunkcionalnost delatnosti, vaspitno-obrazovna, preventivno-zdravstvena i socijalna funkcija.
sadržaj

DISLEKSIJA -RAZVOJ SPOSOBNOSTI ČITANjA I SIMPTOMATOLOGIJA DISLEKSIJE

Da bi dete postalo fluentan čitač mora da ima dobru razvijenost svih prethodnih govorno-jezičkih sposobnosti. Svaki zastoj u njihovom razvoju, čak i minimalan, uzrokuje nastanak fonološkog poremećaja, a samim tim i nastanak disleksije. U ovom radu data je periodizacija koja obuhvata sve elemente govorno-jezičke razvijenosti od treće do devete godine života deteta. Simptomatologija je podeljena na rane i kasne simptome disleksije. Posebno se ističu rani simptomi, zato što stručnjacima koji se bave ovim poremećajima ostaje mnogo više vremena da započnu i uspešno završe tretman, odnosno da izvrše prevenciju disleksije. Kasni simptomi disleksije povlače i druge psihološke poremećaje, tako da je tretman veoma težak, a prevazilaženje disleksije"bolnije" i za dete i za porodicu. Posebno ističemo da ne postoji osoba koja ima prosečno intelektualno funkcionisanje a da nije u stanju da nauči da čita, odnosno da postane fluentni čitač. Ukoliko se simptomi disleksije otkriju u ranoj fazi, logopedski tretman će biti uspešno završen do polaska u školu. Ukoliko se simptomi disleksije otkriju u kasnoj fazi, kada dete već krene u školu, neophodan je multidimenzionalni pristup u terapiji, odnosno saradnja između logopeda, pedagoga, psihologa i uže porodice deteta.

Ključne reči: disleksija, razvoj sposobnosti čitanja, prevencija disleksije
sadržaj

Dr Emina Kopas-Vukašinović UDK - 372.3 (497.11)
Institut za pedagoška istraživanja Pregledni članak Beograd Primljeno: 9. II 2006.

PROGRAMI PREDŠKOLSKOG VASPITANjA I OBRAZOVANjA U SRBIJI U PERIODU IZMEĐU PRVOG I DRUGOG SVETSKOG RATA

U radu je sagledan razvoj programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Srbiji, u periodu između Prvog i Drugog svetskog rata.
To je vreme kada pitanja organizacije i sadržaja rada u predškolskim ustanovama nisu bila regulisana prosvetnim zakonodavstvom, sve do pred početak Drugog svetskog rata. Zvaničnog programa rada s decom u predškolskim ustanovama,metodičkih priručnika za rad zabavilja, dovoljno stručne literature u ovom periodu nije bilo. Problemi u predškolstvu su rešavani polazeći od Frebelove koncepcije predškolskog vaspitanja i obrazovanja i primenom dotadašnjih saznanja i iskustava zabavilja. Zabavilje su koristile lične beleške i zbirke koje su pripremale tokom školovanja, samostalno planirajući i organizujući rad s decom. U Vojvodini su primenjivale i saznanja o sistemu rada iz ugarskih predškolskih ustanova, koje su otvarane do Prvog svetskog rata. Nikola Kirić je u ovom periodu dao poseban doprinos razvoju pedagoških ideja o predškolstvu, pripremivši Priručnik za narodna zabavišta i niže razrede narodnih škola. Mada ga je sačinio bez teorijske i stručne analize programske koncepcije, kao i bez didaktičko-metodičkih uputstava za primenu, ovaj priručnik je u periodu između dva svetska rata predstavljao značajan doprinos organizaciji predškolskog vaspitanja i obrazovanja.

Ključne reči: program, narodna zabavišta, zabavilje, predškolsko vaspitanje i obrazovanje.
sadržaj

Dr Gordana Budimir-Ninković UDK - 376.36
Učiteljski fakultet Prikaz dela Jagodina Primljeno: 10. III 2006.

KVALITETNO NAUČNO DELO

Dr Olivera Knežević-Florić: PEDAGOGIJA RAZVOJA, Filozofski fakultet, Novi Sad, 2005, str. 254.

Monografija Pedagogija razvoja je preuređenadoktorskadisertacija pod naslovom Novi pristup integraciji pedagogije esencije i pedagogije egzistencije iz diskursa pedagogije društva znanja, odbranjena na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Ona predstavlja rezultat teorijskog istraživanja suštinskih pitanja pedagogije iz diskursa savremenog društva znanja.
Knjiga ima šest sistematično i studiozno obrađenih delova, koji su funkcionalno povezani. To su:
- Pedagogija razvoja sa stanovišta poimanja (konstrukcije) stvarnosti;
- Diskurs društva znanja - kontekst za razumevanje pedagogije razvoja;
- Kulturološki pristup pedagogiji razvoja;
- Kompetentnost kao temeljna odrednica pedagogije razvoja;
- Razvoj potencijala za akcionu kompetentnost;
- Refleksija humanističko-razvojne paradigme na pedagošku praksu. Svaki deo sadrži nekoliko potpoglavlja, koja čine sadržajnu u logičku celinu, a sve to doprinosi kvalitetu sadržaja knjige u celini. Pored toga, tu su i zaključna razmatranja i perspektive za budućnost, rezime, zaključak i bibliografija.
U prvom poglavlju je obrađena pedagogija razvoja sa stanovišta poimanja konstrukcije stvarnosti. Imajući u vidu da je pedagogija društveno-istorijski uslovljena, ona prati društvena kretanja i na osnovu toga ima mogućnost da kreira i usmerava društvene promene i kretanja. Da bi što vernije prikazao pedagogiju razvoja, autor razmatra probleme pedagogije esencije i pedagogije egzistencije, kao i mogućnosti premošćavanja njihovog jaza i stvaranja jedinstva tražeći izlaz u definisanju treće pedagogije Bogdana Suhodolskog, kao i u konceptu novih pedagoških pravaca.
sadržaj

Jelena Pavlović,Vladimir Džinović Primljeno: 20. XII 2005..
Institut za pedagoška istraživanja Beograd

DEMOKRATIJA KROZ OBRAZOVANjE U SRBIJI I REGIONU

Regionalna konferencija u organizaciji Instituta za pedagoška istraživanja i Saveta Evrope

Godinu koja je na izmaku Savet Evrope proglasio je za Evropsku godinu građanskog društva kroz obrazovanje, upravo da bi se ukazalo na značaj obrazovanja za razvoj aktivnog građanstva. Završnica se poklapa sa završnicom četvorogodišnjeg projekta Instituta za pedagoška istraživanja pod nazivom Vaspitanje i obrazovanje za izazove demokratskog društva. Jedna od aktivnosti na projektu bila je regionalna konferencija Demokratija kroz obrazovanje u Srbiji i regionu, koja je održana 12. i 13. decembra u Hotelu "Metropol" u organizaciji Instituta za pedagoška istraživanja, a pod pokroviteljstvom Saveta Evrope. Cilj konferencije je bilo razmatranje iskustava, problema i perspektiva u oblasti obrazovanja za demokratiju u zemlji i regionu. Okupljeno je oko 70 učesnika, među kojima su bili gosti iz regiona - Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije, predstavnici Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Univerziteta, naučnih instituta, nevladinih organizacija, školskih uprava, osnovnih i srednjih škola.

Ključne reči: obrazovanje za demokratiju, region, građansko vaspitanje, regionalna saradnja.
sadržaj

UPUTSTVO ZA AUTORE PRILOGA:

Dostavljanje rada
Rad treba dostaviti redakciji obavezno u dva štampana primerka i u elektronskoj formi (na disketi ili imejlom) na adresu Pedagoško društvo Srbije, Terazije 26, 11000 Beograd, sa napomenom "za časopis". Radovi se dostavljaju u Word formatu sa Times New Roman fontom, veličina 12. Elektronska adresa (mail): pds_bdg@eunet.yu
Pisane verzije se ne vraćaju autoru.

Pisanje rada
Tekst treba da bude otkucan dvostrukim proredom. Sve stranice osnovnog teksta moraju biti numerisane. Uz tekst rada daje se i posebna, naslovna stranica. Na naslovnoj stranici treba navesti naslov rada, akademsku titulu, ime i prezime autora, instituciju u kojoj je autor zaposlen, mesto, privatnu ili službenu kontakt adresu (poštansku i elektronsku), broj telefona, broj žiro-računa i naziv banke. Ukoliko rad ima više autora, za svakog autora treba navesti sve navedene podatke.
Rad ne treba da bude duži od 16 stranica osnovnog teksta. Rad mora imati rezime dužine 16 redova.
Pored navođenja naslova rada, imena i prezimena autora. tekst rezimea, ukoliko se daje prikaz empirijskog istraživanja, treba da sadrži: značaj problema ili teme koja se obrađuje, cilj, zadatke, metode, rezultate, zaključke, pedagoške implikacije realizovanog istraživanja. U slučaju teorijskih radova treba navesti značaj problema ili teme koja se obrađuje, osnovna teorijska ishodišta, elemente analitičke razrade problema i zaključke. Na kraju rezimea treba navesti ključne reči (do pet).
Redakcija obezbeđuje prevođenje rezimea na engleski jezik.
Tabele treba označiti odgovarajućim brojem i naslovom koji ih jasno objašnjava. Grafički prikazi treba da imaju naslov i legendu koja prati prikaz.
Na kraju rada na posebnim stranicama navodi se spisak korišćene literature.

Pozivi na literaturu -reference
Pozive na literaturu treba davati u tekstu, u zagradama, a izbegavati fusnote za navođenje bibliografskih podataka. Fusnote treba koristiti, ako je to nužno, za komentare i dopunski tekst. Imena stranih autora u tekstu se navode u transkripciji prilikom prvog poziva na autora ili izvor sa navođenjem prezimena autora u originalu u zagradi. U sledećim pozivima na istog autora dovoljno je navesti samo transkripciju. U pozivu na literaturu navodi se prezime autora i godina izdanja izvora na koji se pozivamo, na primer: (Đorđević, 1982). Navođenje više autora u zagradi treba urediti alfabetski, a ne hronološki. Ako su dva autora, u zagradi se navode oba. Ukoliko je više od dva autora u zagradi se navodi prezime prvog autora i skraćenica i sar.
Spisak referenci na kraju rada navodi se abecednim redom na sledeći način:
knjiga:
Trnavac, N. (1996): Pedagog u školi - prilog metodici rada školskog pedagoga, Beograd: Učiteljski fakultet
članak u časopisu:
Kocić, Lj. (1984): Usavršavanje koncepcije i strukture osnovne škole i unapređivanje vaspitno-obrazovnog rada u njoj, Nastava i vaspitanje, br. 3, str. 335-343.
prilog u zborniku:
Havelka, N. (1998): Prilog razvijanju koncepcije uloge nastavnika i uloge učenika u osnovnoj školi, Naša osnovna škola budućnosti (99-163), Beograd: Zajednica učiteljskih fakulteta Srbije
enciklopedijska ili rečnička izdanja:
Pedagoška enciklopedija I i II (1989), Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva
Ako se jedan autor navodi više puta, navodi se po redosledu, godini publikovanja reference. Ukoliko se navodi više radova istog autora u jednoj godini treba ih označiti slovima a; b; c: (1997a, 1997b)

Ocenjivanje radova
Rad procenjuju dva kompetentna recenzenta. Na osnovu recenzija redakcija donosi odluku o objavljivanju rada i o tome obaveštava autora.

sadržaj

ostali brojevi časopisa...
narudžbenica za časopis (za ustanove) ...