|
Nastava i vaspitanje
Časopis za pedagošku teoriju i praksu
Broj 1, 2007. godina
No 1 ENGLISH
Sve informacije o časopisu Nastava i vaspitanje možete dobiti na broj telefona 011/2687-749.
Narudžbenicu za časopis možete skinuti sa našeg sajta ...narudžbenica...
In memoriam: Sonja Žarković
NASTAVA I UČENjE
Dr Jelena D. Stanisavljević, Dr Ivica T. Radović:
Efekat primene prirodnog zoološkog materijala na trajnost i kvalitet stečenih znanja u nastavi biologije
Nataša Milanović:
Blumova taksonomija kognitivnog područja u funkciji usvajanja elementarnih matematičkih pojmova
Dr Dragica Trivić, Miomir Ranđelović, Mirjana Marković,Dr Ratko M. Jankov, Dr Gordana Zindović-Vukadinović:
Standardi učeničkih postignuća u nastavi hemije - vizija o hemijski pismenim mladima
Ivana Đerić, Ivana Luković, Rajka Studen:
Realizacija nastave prirodnih nauka u Srbiji u kontekstu rezultata TIMSS-FT 2007
PROBLEMI VASPITNOG RADA
Dr Vera Spasenović, Mr Snežana Mirkov:
Interventni programi razvijanja socijalnih veština učenika
NOVE TEHNOLOGIJE KOMUNIKACIJA I DECA
Dr. Ljubomir Žiropađa:
Dete i kompjuter - očekivanja i strepnje roditelja
PREDŠKOLSKO VASPITANjE
Dr Jasmina Klemenović:
Ekološko vaspitanje i obrazovanje dece predškolskog uzrasta u svetu
NASTAVNICI I SARADNICI U OBRAZOVANjU
Dr Nedeljko Trnavac:
Šta i kako rade školski pedagozi u Srbiji?
REZIMEI TEKSTOVA
In memoriam: Sonja Žarković
Naša koleginica i predsednica Pedagoškog društva Srbije od 2001. godine Sonja Žarković, rođena Mijović, poginula je u saobraćajnoj nesreći dana 10. marta 2007. godine. Na svoj poslednji službeni put krenula je kao koordinator "Razvoja vršnjačke medijacije", projekta Unicefa i Pedagoškog društva, u saradnji s Nemačkom vladinom agencijom za tehničku saradnju (GTZ).
Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na pedagogiji, među prvima u svojoj generaciji. Kao pravi zaljubljenik u pedagošku nauku, s ogromnom verom u njenu moć, gradila je svoju profesionalnu karijeru neumorno radeći na više projekata i programa istovremeno. Radila je kao školski pedagog u Osnovnoj školi "Vladimir Nazor", potom u Petnaestoj beogradskoj gimnaziji i dvanaest godina u Šestoj beogradskoj gimnaziji, sve do kraja svog kratkog života.
Kao predsednica Pedagoškog društva Srbije, upravo je tekao drugi mandat, pokrenula je i realizovala mnoge pedagoške projekte od šireg društvenog značaja. Svojom vizijom, liderskim sposobnostima i strpljenjem okupila je veliki broj saradnika oko projekata kao što su prevencija prestupničkog ponašanja, nenansilno rešavanje konflikata, vršnjačka medijacija i vršnjačka edukacija, učenički parlamenti, inoviranje nastavnog rada, izdavanje posebnih publikacija za usavršavanje nastavnika i mnogih drugih. Otvorila je vrata mladim kolegama i studentima pedagogije i pružila im šansu da aktivno učestvuju u kreiranju novog i boljeg obrazovnog ambijenta u Srbiji.
Afirmisala je Pedagoško društvo kao važnog činioca u rešavanju vaspitnih i obrazovnih problema u Srbiji, nastupima u medijima, na javnim tribinama i stalnim održavanjem saradnje s Ministarstvom prosvete i sporta Republike Srbije. Pokrenula je i realizovala onlajn komunikaciju sa članovima Pedagoškog društva Srbije i otpočela rad na stvaranju kapaciteta za obrazovanje na daljinu. Sajt Pedagoškog društva, zahvaljujući njenim inicijativama i mladim saradnicima koje je oko tog posla okupila, spada u najposećenije obrazovne sajtove kod nas.
Iz bogatog profesionalnog života koleginice Žarković izdvajamo još i da je bila jedan od autora i voditelja antistigma programa i programa edukacije školskih timova o specifičnim razvojnim problemima u adolescenciji kod učenika osnovnih i srednjih škola, autor projekta "Škola bez zidova, put ka novom svetu obrazovanja", autor i voditelj obrazovnih serija školskog programa RTS-a, koordinator programa Šeste beogradske gimnazije u okviru Uneskove mreže pridruženih škola (ASPnet/ UNESCO), koordinator projekata Vršnjačka medijacija (Transformacija konflikta i osnaživanje mladih), Sabrani u rasejanju, programa "Pedagog u reformi" i predloga etičkog kodeksa pedagoga koji je želela da predstavi na narednoj skupštini Pedagoškog društva Srbije.
Sarađujući s nevladinim sektorom Sonja Žarković je povezivala raličite inicijative usmerene na demokratizaciju društva kroz proces obrazovanja i stvaranje bolje škole. Po rečima njenih kolega i učeničkih roditelja, svojim radom preporodila je vaspitni ambijent Šeste beogradske gimnazije.
Među dobitnicima priznanja "Zlatna značka" Kulturno-prosvetne zajednice Srbije (za 2007. godinu), koja se dodeljuje pojedincima iz sveta kulture, prosvete i medija kod nas i iz dijaspore, našla se i Sonja Žarković. To priznanje dodeljeno joj je za pokretanje projekta "Psihosocijalna podrška mladima u dijaspori kroz pružanje edukacije i kroz osnivanje omladinskih srpskih centara u dijaspori".
Pedagozi Srbije, članovi Pedagoškog društva, srpsko obrazovanje i mladi ljudi o kojima je najviše brinula i koje je podsticala na nove i originalne ideje izgubili su mnogo odlaskom ovog vrsnog pregaoca. Svoj pedagoški optimizam Sonja Žarković je uvek izražavala rečenicom "Idemo dalje.." To treba da bude i njen zalog mladim pedagozima među kojima će se, nadamo se, naći osoba s verom u pedagogiju i liderskih sposobnosti kakve je ona imala.
sadržaj
Dr Jelena D. Stanisavljević
Dr Ivica T. Radović
Biološki fakultet
Beograd
EFEKAT PRIMENE PRIRODNOG ZOOLOŠKOG MATERIJALA NA TRAJNOST I KVALITET STEČENIH ZNANjA U NASTAVI BIOLOGIJE
Apstrakt
U ovom radu ispitivana je efikasnost primene prirodnog zoološkog materijala u nastavi biologije (nastavna oblast Zglavkari, šesti razred osnovne škole) u pogledu trajnosti i kvaliteta stečenih znanja. U cilju istraživanja zadataka ovog rada korišćen je model pedagoškog eksperimenta s paralelnim grupama (eksperimentalna - 159 učenika, i kontrolna grupa - 151 učenik) učenika iz četiri osnovne škole. Eksperimentalnom metodom je utvrđen pozitivan uticaj primene prirodnog zoološkog materijala na trajnost i kvalitet stečenih znanja kod učenika u ispitivanoj nastavnoj oblasti.
Ključne reči: osnovna škola, nastava biologije, trajnost znanja, prirodni zoološki materijal, zglavkari.
sadržaj
Nataša Milanović
Osnovna škola "Dušan Jerković"
Inđija
BLUMOVA TAKSONOMIJA KOGNITIVNOG PODRUČJA U FUNKCIJI USVAJANjA ELEMENTARNIH MATEMATIČKIH POJMOVA
Apstrakt
Rad se bavi efikasnošću primene Blumove taksonomije prilikom usvajanja elementarnih matematičkih pojmova. Efikasnost primene Blumove taksonomije ogleda se u postojanju statistički značajne razlike između rezultata na sva tri proveravana nivoa znanja (znanje, shvatanje i primena). Takođe, utvrđene su značajne razlike između grupa ispitanika prili kom provere uspešnosti pri rešavanju postavljenih problema u nastavnim aktivno- stima i radnjama. Posebna prednost primene Blumovog poretka ciljeva i zadataka u kreiranju nastavnog procesa uočena je pri kompletiranju podataka potre bnih za definisanje opisnih ocena učenika. Autorka zaključuje da je prilikom pro ve reefikasnosti primene Blumove taksonomije u kreiranju nastavnog procesa (kon kre- tizacija ciljeva i zadataka, definisanje liste nastavnih aktivnosti), koja je eksperimentalno i potvrđena, uočen veliki implicitni potencijal Blumove konkretizacije ciljeva i zadataka kognitivnog područja posebno značajnog za realizaciju najsloženijeg procesa u nastavi - formiranju pojmova kod učenika.
Ključne reči: formiranje pojmova, Blumova taksonomija, - klasifikacija ciljeva i zadataka kognitivnog područja, nastavna aktivnost, efikasnost nastavnog procesa.
sadržaj
Dr Dragica Trivić, dr Ratko M. Jankov
Hemijski fakultet, Beograd
Miomir Ranđelović
OŠ "Josif Pančić", Beograd
Mirjana Marković
OŠ "Gavrilo Princip", Beograd
dr Gordana Zindović-Vukadinović
Geografski fakultet, Beograd
STANDARDI UČENIČKIH POSTIGNUĆA U NASTAVI HEMIJE - VIZIJA O HEMIJSKI PISMENIM MLADIMA
Apstrakt
U radu je prikazano deset standarda koji su rezultat određenja hemijske pismenosti kao sastavnog dela opšte naučne pismenosti, neophodne svakom mladom čoveku. Naš cilj je da ovim predlogom standarda precizno odredimo znanja i umenja koja bi trebalo da stekne (razvije) svaki učenik tokom učenja hemije. Reč je o znanjima koja su potrebna u svakodnevnom životu, koja su deo opšteg obrazovanja neophodnog za obrazovanje tokom celog života i za ličnu i profesionalnu realizaciju. Zapravo, to su znanja, veštine i stavovi koje svako treba da poseduje na kraju opšteg obrazovanja. Ovde predloženi standardi formulisani su na osnovu rezultata višegodišnjih ispitivanja učeničkih postignuća u oblasti hemije na različitim nivoima obrazovanja, kao i na osnovu analize iskustava u svetu. Iako su ovi standardi nezavisni od postojećih programa hemije, oni su u skladu sa ciljevima učenja hemije u osnovnoj i srednjoj školi. Drugim rečima, stvaranjem uslova za postignuća predviđena ovim standardima, ispunjavaju se ciljevi učenja hemije na osnovnoškolskom i srednjoškolskom nivou.
Ključne reči: hemija, standradi postignuća, hemijska pismenost, obrazovanje, nastava.
sadržaj
Ivana Đerić, Rajka Studen, Ivana Luković
Institut za pedagoška istraživanja
Beograd
REALIZACIJA NASTAVE PRIRODNIH NAUKA U SRBIJI U KONTEKSTU REZULTATA TIMSS-FT 2007
Apstrakt
Rad je rezultat TIMSS 2007 (Trends in International Mathematics and Science Study) probnog istraživanja (field trial) koje je realizovano u 34 osnovne škole u Republici Srbiji. Istraživanjem je obuhvaćen 1.461 učenik osmog razreda i ukupno 160 nastavnika iz oblasti prirodnih nauka. Uz pomoć upitnika koji su namenjeni učenicima osmog razreda i nastavnicima prirodnih nauka, prikupljani su, izmeću ostalog, podaci o kontekstualnim varijablama koje određuju nivo i kvalitet učeničkog postignuća. Razmatrane su osnov ne karakteristike nastavnih aktivnosti u učionici i izvan učionice, ori jentacija na istraživački rad u nastavi, ocenjivanje i domaći zadaci, kao i korišćenje kompjutera i interneta u nastavi prirodnih nauka. Analiza dobijenih podataka ukazuje na nedovoljno podsticanje učenika na samostalnost u školskom radu. Nastavnici prirodnih nauka najčešće primenjuju klasičan tip predavanja, dok znatno ređe posvećuju vreme naučnoistraživačkim aktivnostima u nastavi. Kada je reč o korišćenju kompjutera, učenici i nastavnici potvrđuju da retko imaju priliku da koriste kompjuter u obrazovne svrhe. Iako nastavnici prirodnih nauka misle da domaći zadaci doprinose dubljem razumevanju nastavnih sadržaja, znatno ih ređe zadaju u odnosu na nastavnike matematike. Uočeno je da nastavnici sve više uključuju učenike u proces vrednovanja, što je važan segment učeničke participacije u školskom životu.
Ključne reči: oblici aktivnosti u nastavi prirodnih nauka, korišćenje kompjutera, domaći zadaci, ocenjivanje, TIMSS.
sadržaj
Dr Vera Spasenović
Filozofski fakultet, Beograd
Mr Snežana Mirkov
Institut za pedagoška istraživanja, Beograd
INTERVENTNI PROGRAMI RAZVIJANjA SOCIJALNIH VEŠTINA UČENIKA
Apstrakt
Teškoće u ostvarivanju pozitivnih socijalnih odnosa s vršnjacima često su posledica ispoljavanja socijalno nepoželjnih oblika ponašanja, odnosno deficita odgovarajućih socijalnih veština. Socijalne veštine predstavljaju socijalno prihvatljiva, naučena ponašanja, koja omogućavaju pojedincu da ostvaruje interakciju s drugima na način koji dovodi do pozitivnih i izbegavanja negativnih reakcija. Veliki broj programa razvijanja socijalnih veština usmeren je na razvijanje prosocijalnog ponašanja, što je u skladu s postavkom da neprihvaćenim učenicima i/ili onima koji ispoljavaju asocijalno i antisocijalno ponašanje nedostaju odgovarajuće socijalne veštine te da će, ukoliko ovladaju njima, unaprediti kvalitet socijalnih odnosa s vršnjacima. Za razvijanje socijalnih veština učenika koriste se različite tehnike, a najčešće: podučavanje, modelovanje, uvežbavanje ponašanja i pozitivno potkrepljenje. Generalno, istraživanja efekata interventnih programa pokazuju da oni u većini slučajeva doprinose ispoljavanju prosocijalnog ponašanja, redukovanju neprihvatljivog ponašanja i većoj prihvaćenosti od vršnjaka, ali i da su da su dugoročni efekti slabiji. Dalji napori u ovoj oblasti okrenuti su ka: (a) prilagođavanju interventnog programa specifičnim potrebama deteta, (b) stvaranju odgo varajućeg konteksta za obuku, (c) omogućavanju generalizacije novih veština i (d) korišćenju smislenih načina merenja ishoda primenjenih programa.
Ključne reči: interventni programi, socijalne veštine, interpersonalni odnosi, socijalno ponašanje, vršnjačka prihvaćenost.
sadržaj
Dr Ljubomir Žiropađa
Filološki fakultet
Beograd
DETE I KOMPJUTER - OČEKIVANjA I STREPNjE RODITELjA
Apstrakt
Članak ima dva dela. Posle kratkog osvrta na različita shvatanja o uticaju kompjuterske tehnologije na decu i mlade koja se mogu sresti u stručnoj literaturi, u drugom delu su saopšteni rezultati istraživanja o mišljenjima i stavovima roditelja. U istraživanju je anketirano ukupno 186 roditelja dece između sedam i 17 godina. Gotovo polovina roditelja imala je negativan stav prema korišćenju računara od strane dece. Opravdano se može pretpostaviti da se kod jednog broja roditelja negativan stav formirao na osnovu iskustava s načinom na koji njihova deca koriste računar. Svaki peti roditelj je ocenio da je posle unošenja računara u kuću dete popustilo u školi. To je u skladu s podatkom da deca srazmerno retko koriste računar za ispunjavanje školskih obaveza. Svaki šesti roditelj primećuje i da je koncentracija dece slabija, a svaki deveti da je dete postalo socijalno izolovano. Opasnosti od pojava ove vrste ne bi ipak trebalo preuveličavati. Mada je samo oko 6% roditelja priznalo da im nije poznato kako njihova deca provode vreme za računarom, verovatno je taj broj realno veći jer se u odgovorima ispitanih roditelja ne pominju vrlo popularne aktivnosti dece i mladih na internetu (kao što su pričaonice, na primer). Upadljivo je da anketirani roditelji retko ili gotovo nikako ne spominju neke opasnosti koji potencijalno vrebaju mlade korisnike interneta (pristup sajtovima s nepoželjnim sadržajima, odavanje privatnih podataka i dr.). Na onovu toga se može zaključiti da roditelji ne poznaju najbolje sve rizike kojima su deca i mladi izloženi kada su na mreži.
Ključne reči: mladi i kompjuter, mladi i internet, stavovi, korišćenje interneta.
sadržaj
Dr Jasmina Klemenović
Filozofski fakultet
Novi Sad
EKOLOŠKO VASPITANjE I OBRAZOVANjE DECE PREDŠKOLSKOG UZRASTA U SVETU
Apstrakt
Studija sadrži analizu iskustava u organizovanju ekološkog vaspitanja i obrazovanja dece predškolskog uzrasta u različitim delovima sveta. Sažeto su predstavljena isustva razvijenih zemalja (SAD i skandinavske zemlje) koje imaju najdužu tradiciju u ovoj oblasti, kao i dostignuća izvesnih zemalja u tranziciji (Rusija i Bugarska) čije je domete uputnije porediti sa našom vaspitno-obrazovnom praksom. Uporedna analiza regionalnih i nacionalnih izveštaja, te akreditovanih programa, omogućila je uočavanje izvesnih zajedničkih tendencija u organizovanju savremenog ekološkog vaspitanja i obrazovanja namenjenog predškolskoj deci. Ono predstavlja zakonsku obavezu obrazovnih, kulturnih i javnih institucija i ustanova bez obzira na nivo razvijenosti zemlje. U većini razvijenih zemalja uveliko se koncipira prema principima održivosti, dok su ovi procesi tek nedavno intenzivirani u zemljama u tranziciji. Takođe, u gotovo svim sredinama ekološki aspekt je jasno ekspliciran kao segment kurukuluma prema kojem se organizuje vaspitno-obrazovni rad u predškolskim ustanovama. U većini programa fokusirani su afektivni i konativni aspekti, ali ne izostaju ni kognitivni aspekti razvoja ekološke svesti.
Ključne reči: ekološko vaspitanje i obrazovanje, predškolska deca, ekološka kultura, ekološka svest, ekološke aktivnosti.
sadržaj
Dr Nedeljko Trnavac
Filozofski fakultet
Beograd
ŠTA I KAKO RADE ŠKOLSKI PEDAGOZI U SRBIJI?
Apstrakt
Povodom pedeset godina od početka rada prve grupe školskih pedagoga u Srbiji (1958. godine), obavili smo veoma obimno istraživanje, čiji je cilj priprema obimne baze podataka za vršenje kvalitativne analize rada školskih pedagoga. Obe analize, i kvantitativna i kvalitativna, treba da budu osnova u traganju za novim profesionalnim identitetom školskih pedagoga u Srbiji. U prethodna dva priloga izložili smo podatke o tome ko su školski pedagozi u Srbiji ("lična karta" prosečnog školskog pedagoga) i kakvi su uslovi rada školskih pedagoga u Srbiji. U ovom trećem nastavku tragamo za odgovorom na pitanje šta i kako rade školski pedagozi u Srbiji, koje programske sadržaje i aktivnosti ostvaruju i na koji način, odnosno koji su njihovi osnovni metodički problemi.
Ključne reči: stručni saradnik, školski pedagog, program rada, metodika rada školskog pedagoga.
sadržaj
ostali brojevi časopisa...
narudžbenica za časopis (za ustanove) ... |
