:: Časopis ''Nastava i vaspitanje'' - br. 2, 2006. ::

Nastava i vaspitanje
Časopis za pedagošku teoriju i praksu
Broj 2, 2006. godina
No 2, 2006. ENGLISH

Sve informacije o časopisu Nastava i vaspitanje možete dobiti na broj telefona 011/2687-749.
Narudžbenicu za časopis možete skinuti sa našeg sajta ...narudžbenica...

NASTAVA I UČENjE

Dr Ala Stepanovna Sidenko:
O inovacionim i tradicionalnim modelima nastavnog procesa
Dr Radovan Antonijević:
Mogućnosti i pretpostavke povezivanja znanja u nastavi
Mr Nikoleta Milošević, Ivana Luković:
Kontekst učenja fizike i postignuće učenika
Rajka Studen, Ivana Đerić:
Obrazovni problemi romske dece

OBRAZOVANjE NA DALjINU

Željko Stanković:
Razvoj tehnologije učenja na daljinu

NASTAVNICI I SARADNICI U OBRAZOVANjU

Dr Budislav Suša:
Činioci profesionalne uspešnosti nastavnika
Dr Nedeljko Trnavac:
Ko su školski pedagozi u Srbiji?

PREDŠKOLSKO VASPITANjE

Dr Vesna Colić:
Funkcije govora odraslih u predškolskoj ustanovi

ISTORIJA PEDAGOGIJE

Dr Emina Kopas-Vukašinović:
Programi predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Srbiji u periodu od 1945. do 1958. godine

PRIKAZI I MIŠLjENjA

Jelena Maksimović:
Uvod u metodologiju pedagoških istraživanja

Uputstvo za autore priloga

REZIMEI TEKSTOVA

Dr Ala Stepanovna Sidenko
Akademija Ruske federacije za usavršavanje i prekvalifikaciju nastavnika
Moskva
Pregledni članak
Primljeno: 10. IV 2006.

O INOVACIONIM I TRADICIONALNIM MODELIMA NASTAVNOG PROCESA 1

U radu se razmatraju karakteristike i dometi inovacionih i tradicionalnih modela nastavnih procesa sa posebnim osvrtom na razvijajući obrazovni model V.V.Davidova, B.D. Eljkonjina, L.V. Zankova i saradnika. Radi se o različitim filozofskim pristupima obrazovanju, o različitim konceptualnim paradigmama oblikovanja obrazovnog prostora, o različitom isticanju onoga šta je potrebno razviti u učeniku i kako to treba postići. Iz ovoga prističe više dilema koje traže odgovor na jedno pitanje: da li se svaka nastava može nazvati razvijajućom? Odgovor ruske psihološke škole je da učenje razvija samo u određenim uslovima iz čega proističe da je pedagog dužan da, realizujući različite razvojne pristupe, projektuje nastavni proces razvijajućeg tipa. U tom smislu mogu se definisati osnovne crte razvijajućeg obrazovnog prostora časa, koji podrazumeva da se prilikom projektovanja inovacionog modela nastavnog procesa ima u vidu činjenica da se problem čemu i kako učiti rešava različito, u zavisnosti od toga, koje smo psihološko-pedagoške predstave odabrali kao osnovne, koje uslove projektovanja i kreiranja obrazovnog prostora primenjujemo.

Dr Radovan Antonijević
Institut za pedagoška istraživanja
Izvorni naučni rad
Beograd
Primljeno: 16. III 2006

MOGUĆNOSTI I PRETPOSTAVKE POVEZIVANjA ZNANjA U NASTAVI

Razvoj celovitog i logički doslednog sistema znanja učenika u svim oblastima nastavnog rada predstavlja jedan od suštinskih ciljeva realizacije savremene nastave. Značajno je zato na koji način se u nastavi omogućava povezivanje pojmova i znanja učenika. Za povezivanje znanja u nastavi i razvoj sistema međusobno povezanih znanja učenika, izuzetno je značajan razvoj operacija naučno-teorijskog mišljenja koje je, prema teoriji razvijajuće nastave, moguće razvijati i u početnim razredima osnovne škole, adekvatnim izborom sadržaja nastave. Da bi se putem sadržaja nastave sistematski uticalo na razvoj sistema znanja učenika, neophodno je da se u nastavnom procesu učenicima omogući da (a) pristupaju predmetu saznavanja kao celovitom i funkcionalnom sistemu, (b) otkriju unutrašnju suštinu predmeta saznavanja, (c) otkriju složene unutrašnje veze i odnose i (d) otkriju razvojno ishodište predmeta saznavanja, odnosno otkriju unutrašnje uslove njegovog nastanka, razvoja i menjanja.

Ključne reči: nastava, proces saznavanja, povezanost znanja, naučno-teorijska znanja, sistem znanja.
sadržaj

Mr Nikoleta Milošević, Ivana Luković
Institut za pedagoška istraživanja
Pregledni članak
Beograd
Primljeno: 24. IV 2006.

KONTEKST UČENjA FIZIKE I POSTIGNUĆE UČENIKA

U radu su izloženi nalazi koji predstavljaju deo obimnog međunarodnog projekta proučavanja obrazovnog postignuća učenika osnovnih škola u oblasti matematike i prirodnih nauka. Istraživanje je sprovedeno tokom maja 2003. godine na uzorku od 149 osnovnih škola u Srbiji. U istraživanju je učestvovalo 4.296 učenika osmog razreda, 879 nastavnika i 149 direktora škola. Osnovno pitanje koje se u radu postavlja jeste: kakvi su uslovi realizacije nastave fizike u našim osnovnim školama? U celini gledano, nalazi ukazuju na to da naši učenici nisu dovoljno osposobljeni da: (a) povezuju znanja iz srodnih oblasti, (b)povezuju pojmove u sisteme, (v) primenjuju teorijska znanja u praktičnim situacijama i u rešavanju novih problema. Nizak nivo znanja naših učenika u navedenim domenima dovodi se u vezu sa profesionalnim karakteristikama nastavnika, ličnim resursima učenika i kontekstom u kojem se znanja stiču.

Ključne reči : kontekst učenja fizike, obrazovno postignuće, nastavnik, učenik.
sadržaj

Rajka Studen, Ivana Đerić
Institut za pedagoška istraživanja
Beograd
Stručni članak
Primljeno: 7. IV 2006.

OBRAZOVNI PROBLEMI ROMSKE DECE

Cilj istraživanja bio je da se ispitaju i analiziraju obrazovni problemi romske dece osnovnoškolskog uzrasta. Uzorkom istraživanja obuhvaćeno je 110 romskih učenika 7. i 8. razreda i 61 nastavnik predmetne i razredne nastave iz četiri osnovne škole u Beogradu. Podaci su prikupljeni pomoću upitnika za romske učenike i njihove nastavnike, ali su se razlikovali po svom sadržaju. Romski učenici nailaze na različite vrste teškoća u savladavanju školskog gradiva i na raznovrsne probleme zbog kojih ne mogu da uče. Naročito se izdvaja problem neadekvatnih uslova za učenje kod kuće. Mali deo romskih učenika prati nastavu sa razumevanjem zbog nedovoljnog poznavanja jezika, socijalnih i ekonomskih problema, nedovoljne zainteresovanosti za sticanje znanja i nedovoljnih predznanja. Iznete su mere koje predlažu učenici i nastavnici za prevazilaženje pomenutih teškoća.

Ključne reči : romski učenici, nastavnici, obrazovni problemi
sadržaj

Željko Stanković dipl.inž.el.
Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja
Beograd
Pregledni članak
Primljeno: 20. V 2006.

RAZVOJ TEHNOLOGIJE UČENjA NA DALjINU

U poslednje vreme u dnevnoj štampi, časopisima i stručnim knjigama sve češće se može sresti reč sa prefiksom e, kao što su e-mail , e-banking , e-commerce , e-learning i slično. Zajedničko im je da su to računarski servisi koji omogućavaju izvršavanje usko specijalizovanih poslova. E-mail, na primer, omogućava slanje i primanje pošte pomoću računara povezanih u mrežu. E-banking specijalizovan je za bankarsko poslovanje, na primer, proveru stanja na računu. Elektronsko učenje (e-learning) omogućava korisniku da pohađa neki od ponuđenih edukativnih kurseva koji se mogu pronaći na Web sajtovima obrazovnih institucija. U ovom članku se daje pregled razvoja učenja na daljinu koje je preteča Web orijentisanom učenju i to na primeru tehnološki najrazvijenijih zemalja. Opisan je i proces razvoja tehnologija koje su pratile ovaj oblik učenja, sa odgovarajućim ilsutracijama. Takođe se objašnjavaju i najznačajniji pojmovi vezani za učenje na daljinu posredstvom savremenih tehnologija.

Ključne reči : učenje na daljinu, elektronsko učenje, e-learning, obrazovanje, komunikacione tehnologije.
sadržaj

Dr Budislav Suša
Vojna akademija
Beograd
Izvorni naučni rad
Primljeno: 12. IV 2006.

ČINIOCI PROFESIONALNE USPEŠNOSTI NASTAVNIKA

U radu je predstavljen i analiziran jedan deo rezultata empirijskog istraživanja problema profesionalne uspešnosti nastavnika, onako kako taj problem sagledavaju nastavnici Vojne akademije. Profesionalna uspešnost nastavnika je sagledavana kroz tri dimenzije: stručnu, didaktičko-metodičku dimenziju i dimenziju karakternih (opšteljudskih) kvaliteta nastavnika. Istraživanje je obuhvatilo uzorak od 258 nastavnika, koji su procenjivali važnost svake od dimenzija za kvalitetno izvođenje nastavnog procesa. Postupkom faktorske analize izdvojeni su i opisani faktori za svaku od dimenzija profesionalne uspešnosti nastavnika.

Ključne reči : nastavnik, nastavnička uspešnost, faktorska analiza, faktori nastavničke uspešnosti.
sadržaj

Dr Nedeljko Trnavac
Filozofski fakultet
Beograd
Stručni članak
Primljeno: 25. V 2006.

KO SU ŠKOLSKI PEDAGOZI U SRBIJI?

Povodom pet decenija rada službe školskih pedagoga u Srbiji (1958- 2008) provedeno je obimno istraživanje koje je pokrilo tri teme: a) ko su školski pedagozi u Srbiji ("lična karta" školskih pedagoga); b) kakvi su uslovi (ambijent) u kojima rade školski pedagozi; v) šta (programi) i kako (metodički problemi) rade školski pedagozi. U ovom prilogu je izložen izveštaj o prvom delu istraživanja: starosna i polna struktura, radni staž, školska sprema njihovih roditelja (socijalno poreklo), porodična situacija, materijalne i stambene prilike, samoprocena ličnih i radnih sposobnosti, motivi opredeljivanja za poziv školskog pedagoga i napredovanje u struci. Radi se o relativno mladoj profesionalnoj grupaciji, redovno školovanoj, uverenoj u svoje sposobnosti i posvećenoj deci i svom pozivu pedagoga. Grupaciji koja nije bez problema u sektoru svog delovanja, ali koja je još uvek puna radnog entuzijazma i poleta.

Ključne reči : školski pedagog, profesionalni razvoj, opredeljivanje za poziv, radno iskustvo.
sadržaj

Dr Vesna Colić
Viša škola za obrazovanje vaspitača
Novi Sad
Stručni članak
Primljeno: 9. V 2006.

FUNKCIJE GOVORA ODRASLIH U PREDŠKOLSKOJ USTANOVI

"Svako nosi moralnu odgovornost za ono što priča i svakog treba pustiti da slobodno priča. Ali dopušteno , je, mislim, na kraju poželeti da priča (.), bez obzira na njen oblik i njenu temu, ne bude ni zatrovana mržnjom ni zaglušena grmljavinom ubilačkog oružja, nego što je mogućno više pokretana ljubavlju i vođena širinom i vedrinom ljudskog duha."
Ivo Andrić, "O pričanju i priči uopšte "

Značaj jezičkog komuniciranja za dečji razvoj je odavno vansporna. Takođe, gotovo niko više ne poriče značaj predškolske ustanove kao specifičnog mesta življenja i odrastanja savremenog deteta. Kao takvo specifično okruženje, predškolska ustanova svojom strukturom i organizacijom uslovljava i odrasle i decu da se ponašaju i komuniciraju na određen način. U ovom radu razmatramo funkcije govora odraslih u predškolskoj ustanovi, koje mogu biti pokazatelj ne samo kakav je odrasli govorni model detetu, već i kakva je priroda odnosa odrasli-dete, u kakav položaj odrasli stavlja dete u instituciji i koje mu vrednosti prenosi. Dakle, pokušaćemo da preko funkcija kojim govor služi odraslima u jaslicama prepoznajemo njihove socijalizacijske namere.

Ključne reči : govor odraslih, funkcije govora, vaspitna grupa, sestra/vaspitač, deca ranog uzrasta.
sadržaj

Dr Emina Kopas-Vukašinović
Institut za pedagoška istraživanja
Beograd
Pregledni članak
Primljeno: 15. V 2006.

PROGRAMI PREDŠKOLSKOG VASPITANjA I OBRAZOVANjA U SRBIJI U PERIODU OD 1945. DO 1958. GODINE

Nakon predstavljanja programa predškolskog vaspitanja i obrazovanjau Srbiji u vreme osnivanja prvih predškolskih ustanova i u periodu između Prvog i Drugog svetskog rata, namera nam je da ovim radom nastavimo sagledavanje osnovnih programskih koncepcija u narednom periodu, od završetka Drugog svetskog rata do 1958. godine. Razmatran je istorijsko-pedagoški kontekst za ovaj period, a nakon toga su predstavljena tada važeća programska dokumenta. Polazi se od Uputstava vaspitaču dečijeg vrta, dokumenta koji je preveden sa ruskog jezika. Obrazlažu se ciljevi, zadaci, sadržaji i aktivnosti ovog tada važećeg programa. Zatim se tumače ideje tadašnjih pedagoških mislilaca o pisanju Priloga metodici vaspitnog rada sa decom predškolskog uzrasta. Prilozi su ili prevedeni sa ruskog jezika, ili sačinjeni po uzoru na njih.

Ključne reči : dečji vrt, uputstva za rad, metodika vaspitnog rada, predškolski uzrast.
sadržaj

Jelena Maksimović
Filozofski fakultet
Niš
Prikaz dela
Primljeno: 22. V 2006.

UVOD U METODOLOGIJU PEDAGOŠKIH ISTRAŽIVANjA

Josip Milat, Osnove metodologije istraživanja, drugo izdanje, Školska knjiga, Sveučilište u Splitu, Zagreb, 2005, str. 95.

Značajni doprinosi metodologiji pedagogije, metodoloških sadržaja i teorijske metodološke misli na našim prostorima datiraju od radova N. Potkonjaka, R. Ničkovića, M. Bakovljeva, V. Šmidta, B. Stevanovića, A. Radojkovića, A. Krkovića, V. Mužića, T. Prodanovića, preko Đ. Lekića, Ž. Ristića, D. Savićevića i J. Đorđevića. Novi zamah i nastavak pomenutih istraživanja unapredili su aktuelni metodolozi pedagogije R. Krulj, Lj. Kocić, Grozdanka Gojkov, V. Banđur, I. Radovanović, M. Kundačina, M. Brkić, J. Milat, Mirjana Pešić, kao i više mlađih istraživača koji svoje radove temelje na iskustvima savremene nauke i metodologije.
U sklopu tih interesovanja u toku prošle godine pojavila se knjiga Osnove metodologije istraživanja , profesora Sveučilišta u Splitu Josipa Milata, u izdanju Školske knjige. Knjigu su recenzirali profesori univerziteta M. Matijević, V. Mužić i S. Rodek. Po svojoj osnovnoj koncepciji knjiga predstavlja uvod u metodologiju pedagoških istraživanja i ima instruktivni karakter. To znači da se ne radi o udžbeniku metodologije pedagogije u celini i da ne može poslužiti kao jedini izvor za izučavanje metodologije pedagogije jer obuhvata samo opštu metodologiju kao osnovu za metodologiju istraživanja.
Pored uvodnih napomena, knjiga se sastoji iz šest poglavlja: Znanost i društveni razvoj; Određenje znanosti; Određenje metodologije znanstvenog istraživanja, Karakteristike i problemi znanstvene spoznaje; Projekat istraživanja i Opća svojstva dobrog znanstvenog i stručnog rada. Na kraju, kao prilog, dat je okvirni nastavni program Metodologije pedagoških istraživanja sa literaturom za pripremanje ispita. Posebnu dragocenost predstavlja precizna bibliografija radova i knjiga iz opšte metodologije i metodologije pedagoških istraživanja, među kojima izdvajamo: V. Andrilovića, Đ. Lekića, V. Mužića, M. Matijevića, V. Milića, M. Šamića, M. Vujevića, D. Žubrinića i drugih.

sadržaj

UPUTSTVO ZA AUTORE PRILOGA:

Dostavljanje rada
Rad treba dostaviti redakciji obavezno u dva štampana primerka i u elektronskoj formi (na disketi ili imejlom) na adresu Pedagoško društvo Srbije, Terazije 26, 11000 Beograd, sa napomenom "za časopis". Radovi se dostavljaju u Word formatu sa Times New Roman fontom, veličina 12. Elektronska adresa (mail): pds_bdg@eunet.yu
Pisane verzije se ne vraćaju autoru.

Pisanje rada
Tekst treba da bude otkucan dvostrukim proredom. Sve stranice osnovnog teksta moraju biti numerisane. Uz tekst rada daje se i posebna, naslovna stranica. Na naslovnoj stranici treba navesti naslov rada, akademsku titulu, ime i prezime autora, instituciju u kojoj je autor zaposlen, mesto, privatnu ili službenu kontakt adresu (poštansku i elektronsku), broj telefona, broj žiro-računa i naziv banke. Ukoliko rad ima više autora, za svakog autora treba navesti sve navedene podatke.
Rad ne treba da bude duži od 16 stranica osnovnog teksta. Rad mora imati rezime dužine 16 redova.
Pored navođenja naslova rada, imena i prezimena autora. tekst rezimea, ukoliko se daje prikaz empirijskog istraživanja, treba da sadrži: značaj problema ili teme koja se obrađuje, cilj, zadatke, metode, rezultate, zaključke, pedagoške implikacije realizovanog istraživanja. U slučaju teorijskih radova treba navesti značaj problema ili teme koja se obrađuje, osnovna teorijska ishodišta, elemente analitičke razrade problema i zaključke. Na kraju rezimea treba navesti ključne reči (do pet).
Redakcija obezbeđuje prevođenje rezimea na engleski jezik.
Tabele treba označiti odgovarajućim brojem i naslovom koji ih jasno objašnjava. Grafički prikazi treba da imaju naslov i legendu koja prati prikaz.
Na kraju rada na posebnim stranicama navodi se spisak korišćene literature.

Pozivi na literaturu -reference
Pozive na literaturu treba davati u tekstu, u zagradama, a izbegavati fusnote za navođenje bibliografskih podataka. Fusnote treba koristiti, ako je to nužno, za komentare i dopunski tekst. Imena stranih autora u tekstu se navode u transkripciji prilikom prvog poziva na autora ili izvor sa navođenjem prezimena autora u originalu u zagradi. U sledećim pozivima na istog autora dovoljno je navesti samo transkripciju. U pozivu na literaturu navodi se prezime autora i godina izdanja izvora na koji se pozivamo, na primer: (Đorđević, 1982). Navođenje više autora u zagradi treba urediti alfabetski, a ne hronološki. Ako su dva autora, u zagradi se navode oba. Ukoliko je više od dva autora u zagradi se navodi prezime prvog autora i skraćenica i sar.
Spisak referenci na kraju rada navodi se abecednim redom na sledeći način:
knjiga:
Trnavac, N. (1996): Pedagog u školi - prilog metodici rada školskog pedagoga, Beograd: Učiteljski fakultet
članak u časopisu:
Kocić, Lj. (1984): Usavršavanje koncepcije i strukture osnovne škole i unapređivanje vaspitno-obrazovnog rada u njoj, Nastava i vaspitanje, br. 3, str. 335-343.
prilog u zborniku:
Havelka, N. (1998): Prilog razvijanju koncepcije uloge nastavnika i uloge učenika u osnovnoj školi, Naša osnovna škola budućnosti (99-163), Beograd: Zajednica učiteljskih fakulteta Srbije
enciklopedijska ili rečnička izdanja:
Pedagoška enciklopedija I i II (1989), Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva
Ako se jedan autor navodi više puta, navodi se po redosledu, godini publikovanja reference. Ukoliko se navodi više radova istog autora u jednoj godini treba ih označiti slovima a; b; c: (1997a, 1997b)

Ocenjivanje radova
Rad procenjuju dva kompetentna recenzenta. Na osnovu recenzija redakcija donosi odluku o objavljivanju rada i o tome obaveštava autora.

sadržaj

ostali brojevi časopisa...
narudžbenica za časopis (za ustanove) ...