|
Nastava i vaspitanje
Časopis za pedagošku teoriju i praksu
Broj 3, 2006. godina
No 3 ENGLISH
Sve informacije o časopisu Nastava i vaspitanje možete dobiti na broj telefona 011/2687-749.
Narudžbenicu za časopis možete skinuti sa našeg sajta ...narudžbenica...
SADRŽAJ BROJA 3/2006.
NASTAVA I UČENjE
Dr Nenad Suzić:
Traženje pomoći kao kognitivna strategija učenika
Dr Bernar Dukre:
Poučavanje istorije i geografije za suživot
Mr Slavica Ševkušić, Dr Jasmina Šefer:
Akciono istraživanje novog pristupa nastavi poznavanja društva u četvrtom razredu osnovne škole
Dr A. V. Hutorskoj:
Mesto udžbenika u didaktičkom sistemu
Dr Blanka Bogunović:
Tumačenje postignuća u učenju muzike i dinamička svojstva učenika
DECA SA POSEBNIM POTREBAMA Andreja Rinc Urošević:
Studija slučaja učenice sa govorno-jezičkim smetnjama
NASTAVNICI I SARADNICI U OBRAZOVANjU Mr Gordana Miščević:
Kvalitet znanja budućih učitelja o osnovnim astronomskim pojavama
Dr Nedeljko Trnavac:
Uslovi rada školskih pedagoga u Srbiji
UPRAVLjANjE U OBRAZOVANjU Dr Miroslava Đurišić-Bojanović, Dr Slavica Maksić:
Direktor škole - lider ili menadžer?
PREDŠKOLSKO VASPITANjE Dr Ana Gavrilović:
Uloga i značaj predškolskih ustanova u populacionoj politici
PRIKAZI Jelena Todorović:
Pretpostavke uspešne nastave
Slavko Zorić:
Knjiga koja je nedostajala
Uputstvo za autore priloga
REZIMEI TEKSTOVA
Dr Nenad Suzić
Filozofski fakultet
Banja Luka
Traženje pomoći kao kognitivna strategija učenika Autor polazi od dvije hipoteze. Prva, moguće je konstruisati instrument koji ortogonalno distancira orijentacije učenika pri traženju pomoći. Druga, različite orijentacije učenika u traženju pomoći možemo ukrstiti s motivacionim orijentacijama u pogledu školskog postignuća i izvesti pedagoški korisne zaključke. Obje hipoteze su potvrđene. Autor je baždario i primijenio instrument OPIS test koji ortogonalno distinkcira tri orijentacije učenika: ovisnost, prihvatanje i izbjegavanje pomoći drugih. Ove orijentacije autor ukršta sa motivacionim osnovama ponašanja učenika i dolazi do značajnih saznanja. Našao je da su učenici orijentisani na izbjegavanje pomoći bili negativno motivisani za školsko postignuće (amotivacija), a da su oni koji su ovisni o toj pomoći slabije motivisani od onih koji normalno prihvataju pomoć kad im ona treba. Autor smatra da bi bilo potrebno razviti produktivne pedagoške modele koji će učenike koji izbjegavaju pomoć i one koji od nje ovise opremiti kognitivnim orijentacijama koje će im omogućiti da zatraže pomoć kada im ona treba. U istraživanju su korišteni i najpoznatiji instrumenti za mjerenje motivacije postignuća primjenjivani u više istraživanja širom svijeta, kao i autorov Veliki inventar motivacije postignuća (VIMP). Registrovano je više problema za dalje istraživanje, a nalazi ovog istraživanja su metodološki vrlo precizno ilustrovani..
Ključne reči: traženje pomoći, kognitivne strategije, motivacija postignuća, amotivacija, samoefikasnost, ciljevi
sadržaj
Dr Bernar Dukre
Anesi, Francuska
Poučavanje istorije i geografije za suživot Istorija i geografija su dva nastavna predmeta koji obuhvataju vrednosti bitne za poučavanje učenika zajedničkom životu. Različite zemlje se ovim problemom bave na različite načine. U nekim školskim kurikulumima istorija i geografija se bave samo ograničenim prostorom (zatvoreni model poučavanja), u drugima se proučavaju prošlost i prostor država regiona i njihovih veza kroz trgovinu, migracije, osvajanja (uporedni model). Jedan drugi model se ne bavi unutrašnjim stvarima već političarima, trgovcima, korporacijama i onim što sve povezuje (kompleksni model). Ne postoji "najbolje obrazovanje" budući da je svako rezultat prošlosti i društva date države. Beskorisno je nametati strani model, iako je "najbolji", demokratskom društvu. Bilo bi najbolje omogućiti svakom učeniku da na času izrazi svoja osećanja i da o njima raspravlja. Neophodno znanje se, u tom slučaju, daje u formi studije slučaja i primera rešenja. Kurikulum, dakle, treba da bude otvren i provokativan kako bi nastavnika naveo da u nastravu uvodi tehnike istraživanja i rešavanja problema. Kurikulumi u Alsteru i Južnoj Africi su zasnovani na tim principima i pokazalo se da su efikasni u tim društvima u konfliktu.
Ključne reči: nastava, istorija, geografija, živeti zajedno, modeli nastave.
sadržaj
Mr Slavica Ševkušić
Dr Jasmina Šefer
Institut za pedagoška istraživanja
Beograd
AKCIONO ISTRAŽIVANjE NOVOG PRISTUPA NASTAVI POZNAVANjA DRUŠTVA U ČETVRTOM AZREDU OSNOVNE ŠKOLE
U radu se govori o mogućnostima primene tematskog pristupa i grupno-istraživačkog rada u nastavi poznavanja društva, u mlađim razredima osnovne škole. Akciono istraživanje nastavnog procesa obavljeno je u jednom odeljenju četvrtog razreda, kao studija slučaja. Istraživanje je podrazumevalo planiranje, realizaciju i evaluaciju nastavnog procesa koji se odnosi na izučavanje tematske oblasti Srednjovekovna Srbija, a čitav proces odvijao se u saradnji istraživača i nastavnika. Formativna evaluacija odnosila se na zapažanja istraživača i nastavnika o samom toku nastavnog procesa, problemima i efektima grupno-istraživačkog rada, s ciljem unapređivanja nastave. Iskustva iz ovog istraživanja, pored toga što govore u prilog uvođenju tematskog planiranja i primeni grupno-istraživačkog modela učenja, ukazuju na potrebu za uvođenjem novih tema i sadržaja u nastavu poznavanja društva. Primećeno je da učenici na ovom uzrastu za kraće vreme mogu da formiraju veći broj pojmova, i u većoj meri razviju shvatanje istorije, epohe i vremena i tako bolje razumeju istorijski sled.
Ključne reči : tematsko planiranje, nastava, grupno - istraživačko učenje, kreativnost.
sadržaj
Dr. Hutorskoj A. V.
Ruska akademija obrazovanja
MESTO UDžBENIKA U DIDAKTIČKOM SISTEMU
Opisujući u teoriji i praksi tri načina stvaranja školskog udžbenika, u radu se razmatraju osobenosti i mogućnosti jednog načina koji u najvećem stepenu odgovara individualno orijentisanoj modernizaciji obrazovanja, odnosno načina koji polazi od postavke da je teorija udžbenika onoliko koliko i pedagoških sistema. Prilikom koncipiranja metodološke koncepcije udžbenika potrebno je poći od dve pretpostavke: prve, da postoje različite ti- pologije udžbenika s obzirom na tip obrazovanja i didaktičkog sistema u kome se planira nastava, i druge, da je nužno definisati obrazovne standarde različitih nivoa. U skladu s tim udžbenik se može definisati kao kompleksan informaciono- radni model obrazovnog procesa, koji je nastao u okvirima odgovarajućeg didaktičkog sistema i koji uključuje neophodne uslove za njegovo ostvarenje. Takođe, on je model koji koji odražava kako ciljeve, principe, sadržaj, tehnologiju odgovarajućeg obrazovnog procesa, tako i realnost u smislu uslova ostvarivanja tog procesa. Individualizovano usmerena nastava moguća je samo u uslovima integracije ličnosti s nastavom i njenim modelom otelotvorenim i u udžbeniku, za koji je najvažniji uslov postojanja: integracija udžbenika-modela sa udžbenikom-realnošću, što se dešava tokom obrazovne aktivnosti subjekata nastave. Naime, s pozicija individualizovane humanističke paradigme obrazovanja, učenik ima pravo da uključuje u udžbenik sopstvene komponente sadržaja obrazovanja koja čini njegov varijantni deo, nasuprot invarijantnog dela koji čine fundamentalni obrazovni sadržaji i tehnologije kojima bi trebalo da učenici ovladaju. To predstavlja jednu od mogućnosti stvaranja udžbenika kreativnog tipa nasuprot udžbeniku koji predstavlja samo sredstvo reproduktivno-informativno orijentisane nastave.
Ključne reči: udžbenik, teorija udžbenika, obrazovni sistem, struktura udžbenika
sadržaj
Dr Blanka Bogunović
Institut za pedagoška istraživanja
Beograd
TUMAČENjE POSTIGNUĆA U UČENjU MUZIKE I DINAMIČKA SVOJSTVA UČENIKA
Osnovni koncept istraživanja zasniva se na ideji o integrativnom delovanju kognitivnih aspekata motivacionih procesa i dinamičkih svojstava ličnosti tokom učenja muzike. Korišćen je prošireni Vainerov atribucioni model tumačenja postignuća za koji smatramo da može doprineti razumevanju dinamike procesa napredovanja ka postignuću i sticanju muzičkih kompetencija. Cilj istraživanja je deskripcija načina i stepena povezanosti kategorija tumačenja uspeha i neuspeha i dinamičkih svojstava ličnosti (unutrašnja motivacija i crte ličnosti). Uzorak čini 137 učenika, uzrasta od 12 do 20 godina, od I do IV razreda srednje muzičke škole. Rezultati ukazuju na specifičnosti u tumačenju uzroka uspešnosti kod učenika srednje muzičke škole i na njihovu bazičnu određenost dinamičkim svojstvima ličnosti. Razloge za uspeh učenici pripisuju pre svega zadovoljstvu, zalaganju, ambiciji, a zatim nastavniku glavnog predmeta, pa tek onda muzičkim sposobnostima. Nalazi pokazuju da oni učenici koji procenjuju zalaganje kao važan činilac svoje uspešnosti poseduju osobine ličnosti koje su neophodne za postizanje visokih ciljeva - istrajnost u napredovanju, snažan unutrašnji lokus kontrole i pozitivnu sliku o sebi. Pored toga, oni su okrenuti drugim ljudima, aktivni i asertivni. Učenici koji su sposobniji postavljaju sebi više zahteve i standarde postignuća. Podatak da su određeni činioci (zalaganje, ambicija, zadovoljstvo, okolnosti) značajno povezani sa dinamičkim aspektima ličnosti govori o tome da kognitivno tumačenje uzroka uspešnosti proizlazi iz dinamičkih svojstava ličnosti. Smatramo da ima osnova za zaključak o primarnoj ulozi strukture ličnosti i emocionalno- motivacionim kvalitetima ličnosti u procesu kognitivne interpretacije rezultata napredovanja. Praktična primena rezultata odnosi se na značajnu ulogu nastavnika u stvaranju povoljnih uslova za razvoj unutrašnje motivacije.
Ključne reči: uzročne atribucije postignuća, učenici srednje muzičke škole, unutrašnja motivacija, osobine ličnosti
sadržaj
Andreja Rinc Urošević
Osnovna škola Miklavž na Dravskem polju
Slovenija
STUDIJA SLUČAJA UČENICE SA GOVORNO-JEZIČKIM SMETNjAMA
U članku navodim teoretska saznanja o učenicima sa govorno-jezičkim smetnjama i opisujem faze rada s odabranom učenicom koja ima govorno-jezičke smetnje. Opisujem konkretan rad s učenicom u prvom tromesečju trećeg razreda osnovne škole. Navodim opštu ocenu funkcionalnog i vaspitno-obrazovnog rada učenice, sastav individualnog vaspitno-obrazovnog programa, plan rada s učenicom, njegovu realizaciju i evaluaciju. Evaluacija ciljeva koje sam postavila na početku školske godine pokazala mi je da je tromesečje prekratak period da bi se primetile velike promene na područjima kao što su govor i pisanje, preovlađujući stil učenja, pažnja i koncentracija. U radu s učenicom pokazao se na svim područjima mali napredak, učenica je bila motivisana za učenje i to mi je dalo podsticaj da i dalje radim s njom.
Ključne reči: studija slučaja, govorno-jezičke smetnje, govor, dodatnastručna pomoć, učenici sa posebnim potrebama
sadržaj
Mr Gordana Miščević
Učiteljski fakultet
Beograd
KVALITET ZNANjA BUDUĆIH UČITELjA O OSNOVNIM ASTRONOMSKIM POJAVAMA
Baveći se kvalitetom znanja istraživači suštinski vrše istraživanja u dva pravca. Jedan se odnosi na razmatranje kvaliteta znanja preko nivoa znanja (prisećanja i prepoznavanja, reprodukcije, razumevanja, primene), dok se drugi može razmatrati kroz odnos onoga što ispitanici znaju - deklarativnog znanja, i onoga što umeju - proceduralnog znanja. Mnoga istraživanja su posvećena ana-lizi kvaliteta učeničkih znanja o Zemlji i osnovnim astronomskim pojavama, ali je manje pažnje posvećeno istraživanjima kvaliteta znanja onih koji su u okviru škole kao institucije zaduženi da vode računa o unapređivanju znanja učenika - o samim nasta-vnicima. Zbog toga smo u ovom istraživanju proučavali kvalitet znanja studenata četvrte godine, budućih učitelja, o razlozima za smenu obdanice i noći na našoj planeti, razlozima za smenu četiri godišnja doba i za nastanak Mesečevih mena. Razmatran je kvalitet znanja budućih učitelja o sadržajima u okviru poznavanja prirode, jer su upravo oni jedan od bitnih faktora koji može da doprinese poboljšanju kvaliteta znanja kod narednih generacija učenika, a nakon toga su izvedene i odgovarajuće praktične preporuke.
Ključne reči: budući učitelji, kvalitet znanja, smena obdanice i noći, godišnja doba, Mesečeve mene.
sadržaj
Dr Nedeljko Trnavac
Filozofski fakultet
Beograd
USLOVI RADA ŠKOLSKIH PEDAGOGA U SRBIJI
U ovom prilogu je izložen drugi deo materijala sakupljenog u obimnom istraživanju o školskim pedagozima Srbije. U prvom delu su izloženi podaci o tome ko su školski pedagozi Srbije (polna i starosna struktura, školovanje i uspeh na studijama, socijalno poreklo, radne sposobnosti, motivi opredeljivanja za poziv i sl.). U ovom drugom delu izlažemo osnovne pokazatelje uslova (ambijenta) u kojima rade: radni prostor, opremljenost radnog prostora, školu, kolege i radno vreme. U trećem nastavku će biti izloženi istraživački podaci i komentari o tome šta (sadržaji) i kako (metodički problemi) rade školski pedagozi u Srbiji..
Ključne reči: školski pedagog, uslovi rada, opremljenost škole, radno vreme.
sadržaj
Dr Mirosava Đurišić-Bojanović
Dr Slavica Maksić
Institut za pedagoška istraživanja
Beograd
DIREKTOR ŠKOLE - LIDER ILI MENADžER?
Demokratizacija i decentralizacija obrazovnog sistema pretpo- stavlja niz strukturnih, sistemskih i funkcionalnih promena koje se reflektuju na upravljanje školom i uloge koje obavlja direktor škole. U radu se razmatraju dužnosti i kompetencije direktora u propisima i školskoj praksi, da li je direktor škole menadžer ili lider i kakve su mogućnosti za obezbeđivanje profesionalnih resursa za upravljanje školom. Osnovne kompetencije upravljanja i organizacije uključuju planiranje, odlučivanje, rukovođenje i komunikaciju. Rezultati istraživanja sugerišu da uspešno upravljanje školom zahteva razvijene ne samo menadžerske, već i liderske funkcije, a visoke socijalne veštine predstavljaju njihovu ključnu kompetenciju. U skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, osoba koja može biti izabrana za direktora treba da poseduje odgovarajuće obrazovanje, licencu i iskustvo u vaspitno- obrazovnom radu. Propisanim uslovima moguće je obezbediti efikasnu obuku, ali činjenica da lične predispozicije mogu biti prepreka ili prednost u sticanju potrebnih znanja i veština direktora ukazuje na neophodnost uključivanja selekcije u standardnu proceduru za izbor direktora.
Ključne reči: direktor škole, menadžer, lider, socijalne kompetencije, obuka.
sadržaj
Dr Ana Gavrilović
Filozofski fakultet
Banja Luka
ULOGA I ZNAČAJ PREDŠKOLSKIH USTANOVA U POPULACIONOJ POLITICI
Rad sadrži tri dela: aktuelni demografski problemi u Srbiji, populaciona politika - odgovor države i predškolske ustanove - nezaobilazni činilac populacione politike. U prvom delu se govori o nedovoljnom rađanju kao najvećem demografskom problemu u Srbiji, o uzrocima koji ga uslovljavaju i posledicama koje proizvodi. Populaciona politika kao odgovor države obrađena je u drugom delu sa aspekta pojmovnog određenja, principa, stavova UN i operacionalizacije mera. U trećem delu sagledana je uloga predškolskih ustanova u populacionoj politici u kontekstu uzroka nastanka ovih ustanova, suštinskih karakteristika njihove delatnosti, promena u sferi rada, promena u porodici, fenomena roditeljstva, emancipacije žene i potreba deteta ranog uzrasta.
Ključne reči: stanovništvo, populaciona politika, predškolske ustanove
sadržaj
Jelena Todorović
Institut za pedagoška istraživanja
Beograd
PRETPOSTAVKE USPEŠNE NASTAVE
Priređivač: Stevan Krnjajić, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd, 2006.
Zbornik radova "Pretpostavke uspešne nastave" izdao je Institut za pedagoška istraživanja u Beogradu, a priredio Stevan Krnjajić. Zbornik sadrži deset tekstova koji, između ostalog, ukazuju na kompleksnost teorijskih pristupa i empirijskih nalaza u oblasti nastave i učenja. U pedagoškoj literaturi mogu se naći različite pretpostavke o prirodi znanja, uslovima uspešnog učenja i realizaciji nastavnog procesa. Radovi u zborniku predstavljaju pokušaj da se kroz didaktičku prizmu sagledaju i kritički preispitaju pojedini činioci koji direktno utiču na proces saznavanja u nastavi. Shvatajući nastavu i učenje kao dva najvažnija segmenta obrazovno-vaspitnog procesa, autori su se u svojim tekstovima usmerili na aktualizaciju pojedinih značajnih didaktičkih pitanja, iznoseći svoje stavove o činiocima koji predstavljaju preduslov uspešne nastave. Kroz radove se analiziraju promene u nastavi nastale kao rezultat naučno-tehnološke revolucije, priroda i vrsta znanja sa stanovišta ruskih autora, zatim znanje i učenje kao socijalni fenomen koji je u direktnoj vezi sa interakcijom u razredu i sociokulturnom sredinom, dok se završni rad bavi uzrocima koji dovode do neuspeha u učenju. Iako svaki od radova nosi svoj lični pečat, zajedničku tačku predstavlja kritički odnos prema pitanjima i problemima kojima su se didaktičari bavili poslednje dve decenije.
sadržaj
Slavko Zorić
Sindikat obrazovanja, nauke i kulture
Beograd
KNjIGA KOJA JE NEDOSTAJALA
Nikola M. Potkonjak, Imenik srpskih pedagoga (ko je ko u srpskoj pedagogiji), Srpska akademija obrazovanja, Beograd, 2005, 336 str.
Zahvaljujući dobroj obaveštenosti, istrajnosti i preduzimljivosti prof. dr Nikole M. Potkonjaka nedavno se pojavila knjiga pod naslovom "Imenik srpskih pedagoga (ko je ko u srpskoj pedagogiji)", koja je dugo čekala da bude napisana, a koja je nedostajala. Bolje rečeno, nedostajali
su biografski i bibliografski podaci o našim istaknutim pedagozima koji su obeležili i zadužili kako srpsku pedagošku teoriju, tako i njenu praksu. To što je nedostajalo upravo je popunio jedan od naših najistaknutijih pedagoga, kojeg pamte mnoge generacije pedagoga školovanih na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Ova njegova knjiga je dosad jedina te vrste u nas, iako su ranije sačinjavani opšti pedagoški leksikoni, odnosno enciklopedije (kao što su, na primer, Pedagoški rečnik, Beograd, 1967; Pedagoška enciklopedija, Beograd, 1989). Potkonjakov Imenik je prva posebna knjiga koja sadrži biografske, bibliografske i druge podatke o našim zaslužnim pedagozima. Zato ova knjiga zaslužuje posebnu pažnju i ima značaj za pedagošku nauku. Uobičajeno je da ovakve knjige (kao i rečnike i enciklopedije) sastavljaju timovi stručnjaka. Nije nam poznato zašto to nije bio slučaj i s knjigom koja ima pretenziju da nam kaže "ko je ko u srpskoj pedagogiji". Ma koliko autor bio obavešten i istrajan, jedan ne može učiniti onoliko koliko može učiniti tim stručnjaka. Ne znamo zašto prof. Potkonjak nije okupio druge ugledne pedagoge, već se odlučio da to uradi sam. Bez obzira na sve to, ova knjiga je dugo čekala da bude napisana.
sadržaj
NASTAVA I VASPITANjE
UPUTSTVO ZA AUTORE PRILOGA
Dostavljanje rada
Rad treba dostaviti redakciji u dva štampana primerka kucana na kompjuteru ili u elektronskoj formi (na disketi ili elektronskom poštom), na adresu Pedagoško društvo Srbije, Terazije 26, 11000 Beograd, sa napomenom "Za časopis". Radovi se dostavljaju u Word formatu, sa Times New Roman fontom, veličina 12. Elektronska adresa: pds _ bgd @ eunet . y .
Pisane verzije se ne vraćaju autoru.
Pisanje rada
Tekst treba da bude otkucan dvostrukim proredom . Sve stranice osnovnog teksta moraju biti numerisane. Uz tekst rada daje se i posebna, naslovna stranica. Na naslovnoj stranici treba navesti naslov rada, akademsku titulu, ime i prezime autora, instituciju u kojoj je autor zaposlen, mesto, privatnu ili službenu kontakt adresu (poštansku i elektronsku), broj telefona. Ukoliko rad ima više autora, za svakog pojedinačnog autora treba navesti sve navedene podatke. Rad ne treba da bude duži od 16 stranica osnovnog teksta. Osim toga uz rad treba priložiti apstrakt dužine 16 redova. Na kraju apstrakta treba navesti ključne reči (do pet).
Pored navođenja naslova rada, imena i prezimena autora, apstrakt, kada se radi o tekstu u kojem se daje prikaz empirijskog istraživanja, treba da sadrži: značaj problema ili teme koja se obrađuje, cilj, zadatke, metode, rezultate, zaključke, pedagoške implikacije realizovanog istraživanja. U slučaju teorijskih radova treba navesti značaj problema ili teme koja se obrađuje, osnovna teorijska ishodišta i elemente analitičke razrade problema i zaključke. Redakcija obezbeđuje prevođenje apstrakta na engleski jezik. Tabele treba označiti odgovarajućim brojem i naslovom koji ih jasno objašnjava. Grafički prikazi treba da imaju naslov i legendu koja prati prikaz. Na kraju rada na posebnim stranicama navodi se spisak korišćene literature.
Pozivi na literaturu - reference
Pozive na literaturu treba davati u tekstu, u zagradama, a izbegavati fusnote za navođenje bibliografskih podataka. Fusnote treba koristiti, ako je to nužno, za komentare i dopunski tekst. Imena stranih autora u tekstu se navode u transkripciji prilikom prvog poziva na autora ili izvor sa navođenjem prezimena autora u originalu u zagradi. U sledećim pozivima na istog autora dovoljno je navesti samo transkripciju. U pozivu na literaturu navodi se prezime autora i godina izdanja izvora na koji se pozivamo, na primer: (Đorđević, 1982).
Navođenje više autora u zagradi treba urediti alfabetski, a ne hronološki. Ako su dva autora, u zagradi se navode oba. Ukoliko je više od dva autora u zagradi se navodi prezime prvog autora i skraćenica i sar . Spisak referenci na kraju rada navodi se abecednim redom na sledeći način:
knjiga:
Trnavac, N. (1996): Pedagog u školi - prilog metodici rada školskog pedagoga, Beograd: Učiteljski fakultet
članak u časopisu:
Kocić, Lj. (1984): Usavršavanje koncepcije i strukture osnovne škole i unapređivanje vaspitno-obrazovnog rada u njoj, Nastava i vaspitanje, br. 3, 335 - 343.
prilog u zborniku:
Havelka, N. (1998): Prilog razvijanju koncepcije uloge nastavnika i uloge učenika u osnovnoj školi, Naša osnovna škola budućnosti (99 - 163), Beograd: Zajednica učiteljskih fakulteta Srbije
enciklopedijska ili rečnička izdanja:
Pedagoška enciklopedija I i II (1989), Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva
Ako se jedan autor navodi više puta, navodi se po redosledu, godini publikovanja reference. Ukoliko se navodi više radova istog autora u jednoj godini treba ih označiti slovima a; b; c: (1997a, 1997b). Molimo autore da broj referenci (navedene literature) ne bude veći od 10 jedinica .
Ocenjivanje radova
Rad procenjuju dva kompetentna recezenta. Na osnovu recenzija urednik donosi odluku o objavljivanju rada i o tome obaveštava autora.
sadržaj
ostali brojevi časopisa...
narudžbenica za časopis (za ustanove) ... |
