|
Nastava i vaspitanje
Časopis za pedagošku teoriju i praksu
Broj 4 - 2007. godina
No 4 ENGLISH
Sve informacije o časopisu Nastava i vaspitanje možete dobiti na broj telefona 011/2687-749.
Narudžbenicu za časopis možete skinuti sa našeg sajta ...narudžbenica...
Reč urednika
NASTAVA I UČENjE
Dr Jasmina Šefer, Mr Slavica Ševkušić:
Misliti u vremenu i
prostoru : predlozi za izmene u programu predmeta poznavanje
društva
Dr Radovan Antonijević:
Oblasti istraživanja postignuća
učenika: TIMSS 2007 i PISA 2006
Dr Đurđica Komlenović:
Organizacija obaveznog obrazovanja i
nastave geografije u Japanu
Sandra Davidović, Nada Škundrić:
Samovrednovanje: planiranje i
priprema za nastavu
NASTAVNICI I STRUČNI SARADNICI
Dr Vera Rajović, Dr Lidija Radulović:
Kako nastavnici opažaju
svoje inicijalno obrazovanje: na koji način su sticali znanja i
razvijali kompetencije
DECA SA POSEBNIM POTREBAMA
Dr Mirjana Japundža-Milisavljević:
Egzekutivne funkcije i školski
uspeh kod dece s lakom mentalnom retardacijom
Dr Špela Golubović:
Smetnje u učenju i ponašanju: prepoznavanje i razumevanje
PREDŠKOLSKO VASPITANjE
Dr Emina Kopas-Vukašinović:
Igrom do znanja predškolskog deteta
OBRAZOVANjE NA DALjINU
Dr Mirjana Radović-Marković:
Karakteristike e-learning sistema
i perspektive njegovog razvoja i primene u visokoškolskom
obrazovanju
OBRAZOVANjE ZA RAZVOJ
Dr Refik Šećibović, Mr Emilija Manić:
Obrazovanje za održivi
razvoj u turizmu
PRIKAZI
Dr Dara Damljanović:
XI međunarodni kongres rusista
Dr Milana Grbić:
Rečnik reforme obrazovanja
REZIMEI TEKSTOVA
Dr Jasmina Šefer, Mr Slavica Ševkušić
Institut za pedagoška istraživanja
Beograd
MISLITI U VREMENU I PROSTORU:PREDLOZI ZA IZMENE U PROGRAMU PREDMETA
POZNAVANjE DRUŠTVA
U programu poznavanja društva, koji se bez uvoda bavi srednjim vekom, nedostaje početak (praistorija i stari vek) kao i nastavak (novi vek) istorijskih događanja. Smatra se da deca još nisu sazrela da se bave istorijskim razvojem ljudskog društva jer to podrazumeva viši nivo - pojmovno i apstraktno rezonovanje. Iskustva iz akcionih istraživanja u kojima je primenjen grupno-istraživački rad u razredu prilikom proučavanja srednjovekovne Srbije ukazuju na spontanu potrebu učenika da na konkretnom nivou sistematizuju građu i ilustruju je kroz različite medije, kao i da uspostavljaju vremensko-prostorne dimenzije događaja, odnosno da posmatraju pojave kroz njihovu genezu u vremenu i geo-kulturnom kontekstu. Ideja da dete treba da počne da izučava svet od svoje sredine, pa tek kasnije da uči o drugim sredinama samo je relativno opravdana. U ovom radu se daju predlozi za: (1) okosnicu programskih sadržaja poznavanja društva koji bi obuhvatili "veliku sliku", odnosno rezime istorijskog razvoja društva s primerima iz celog sveta i iz naše prošlosti, (2) tematski interdisciplinarni pristup u grupno-istraživačkom radu učenika prilikom obrade sadržaja.
Ključne reči: nastava, poznavanje društva, grupno-istraživački rad, tematski - interdisciplinarni pristup.
sadržaj
Dr Radovan Antonijević
Institut za pedagoška istraživanja
Beograd
OBLASTI ISTRAŽIVANjA POSTIGNUĆA UČENIKA: TIMSS 2007 I PISA 2006
U radu su prikazane oblasti istraživanja u okviru međunarodnih istraživanja postignuća učenika TIMSS 2007 i PISA 2006. Postignuća učenika osnovne škole u međunarodnom istraživanju TIMSS 2007 ispituju se iz matematike i prirodnih nauka, u četvrtom i osmom razredu osnovne škole. Posebna pažnja posvećena je razmatranju strukture kognitivnih domena i domena sadržaja matematike i prirodnih nauka, kao oblastima ispitivanja u o okviru ove studije. Oblast matematike podeljena je na domene sadržaja, i to: (1) brojevi, (2) algebra, (3) geometrija i (4) podaci i verovatnoća. U oblasti prirodnih nauka istraživanje se sprovodi u okviru domena sadržaja (1) fizike, (2) hemije, (3) biologije, (4) geografije. Takođe, u oblasti matematike i u oblasti prirodnih nauka utvrđuje se kod učenika razvijenost sposobnosti i veština u okviru tri kognitivna domena: (1) znanje, (2) primena znanja, (3) rezonovanje. Međunarodno istraživanje PISA 2006 usmereno je na ispitivanje postignuća iz (1) matematike, (2) razumevanja tekstualnih sadržaja, (3) prirodnih nauka. Jedna od osnovnih intencija ovog istraživanja predstavlja nastojanje da se evaluira efikasnost vaspitno-obrazovnog sistema u pogledu ishoda obrazovanja, kao i da se procenjuje u kojoj meri su se učenici tokom obaveznog školovanja pripremili za nastavak školovanja i za svet odraslih i svet rada. Uzorak ovog međunarodnog istraživanja predstavljaju učenici 15-godišnjaci koji su u većini zemalja-učesnica učenici osmog/devetog razreda osnovne škole ili prvog razreda srednje škole.
Ključne reči: TIMSS 2007, PISA 2006, domen istraživanja, kognitivni domen, domen sadržaja.
sadržaj
Dr Đurđica Komlenović
Institut za pedagoška istraživanja
Beograd
ORGANIZACIJA OBAVEZNOG OBRAZOVANjA I NASTAVE GEOGRAFIJE U JAPANU
U radu se razmatra organizacija obaveznog obrazovanja i mesto programa geografije u školama Japana. Krajem prošlog veka, u skladu sa savremenim društvenim i tehnološkim promenama, u obrazovni sistem Japana uvedene su značajne novine. Ministarstvo prosvete propisalo je školski kurikulum za devetogodišnje obavezno obrazovanje, koje je organizovano na dva nivoa. Prvi nivo je osnovna škola (Shogakko), traje šest godina, a niža srednja škola (Chugakko) koja traje tri godine. Školska godina u obaveznom obrazovanju počinje u aprilu, završava se u martu, traje 240 dana, a nastavna nedelja je petodnevna. Školski kurikulum čine obavezni - pojedinačni predmeti, nastavne oblasti i izborni predmeti sa iskazanim godišnjim i nedeljnim fondom časova i s obaveznim izbornim kursevima. Geografski sadržaji se izučavaju u okviru obavezne predmetne oblasti društvenih nauka, na prvom nivou u četvrtoj i petoj godini i na drugom nivou u sedmoj i osmoj godini školovanja. Geografski kurikulum je tematski koncipiran, težište je na razvijanju veština, stavova i vrednosti. Geografska znanja koja su propisana kursevima nisu sistematizovana i fragmentarnog su karaktera. U strukturi kurikuluma geografije dominira egzemplarni pristup fokusiran na velike globalne razlike, prirodne i humane fenomene na zemljinoj površini. Ovakav kurikulum predstavlja veliki izazov nastavnicima geografije. Vlada Japana ulaže velike napore da se svi problemi koje je donela reforma brzo i efikasno reše i da postavljeni cilj obrazovanja u potpunosti bude ostvaren.
Ključne reči: obavezno obrazovanje, geografija, Japan
sadržaj
Sandra Davidović, Nada Škundrić
IV gimnazija u Beogradu
Beograd
SAMOVREDNOVANjE: PLANIRANjE I PRIPREMA ZA NASTAVU
Samovrednovanje kao postupak kojim se vrednuje sopstveni rad i dobijeni rezultati tog rada, sa ciljem unapređivanja kvaliteta rada u školi. Nastavnicima smo ponudili instrument koji je preuzet iz "Priručnika za samovrednovanje i vrednovanje rada škole". Statistička analiza izvršena je na dva pokazatelja, tj., sa dva aspekta: područja planiranja i područja pripremanja nastavnika. Stavovi nastavnika prema ova dva bitna pokazatelja odnose se na važnost, kao i tačnost (stepen) tvrdnje kao indikatora planiranja, odnosno pripreme nastavnika za nastavu. Procenjivali smo pojedine aspekte planiranja i pripreme kroz niz situacija iz prakse, a takve situacije, koje su ujedno i ajtemi u ponuđenom instrumentu, smatramo pokazateljima planiranja i pripreme nastavnika za nastavni proces. Dobijeni rezultati pokazuju da je međusobna komu-ni kacija u oblasti pripreme i planiranja naših nastavnika zadovoljavajuća, ali da je treba poboljšati, naročito u segmentu planiranja, radi postizanja što bolje korelacije među predmetima, kako tematske, tako i vremenske. Nesumnjivo je da će bolje planiranje nastave i pripremanje nastavnika za nastavu povećati uspešnost naših učenika, a nama zadovoljstvo zbog postignutih rezultata rada.
Ključne reči: samovrednovanje u nastavi, planiranje nastavnika, priprema nastavnika, samovrednovanje nastavnika.
sadržaj
Dr Vera Rajović, Dr Lidija Radulović
Centar za PPM obrazovanje nastavnika,
Filozofski fakultet
Beograd
KAKO NASTAVNICI OPAŽAJU SVOJE INICIJALNO
OBRAZOVANjE: NA KOJI NAČIN SU STICALI ZNANjA I
RAZVIJALI KOMPETENCIJE
U ovom radu će biti prikazano istraživanje čiji je predmet ispitivanja kako nastavnici, iz perspektive svoje prakse, opažaju ulogu svog dodiplomskog obrazovanja u odnosu na druge izvore znanja i profesionalnih kompetencija. Kontekst istraživanja je učešće Centra za pedagoško, psihološko i metodičko obrazovanje studenata i usavršavanje nastavnika u procesima reforme visokog obrazovanja u Srbiji. Polazište za istraživanje čine: složenost uloga i kompetencija nastavnika; savremena dostignuća u naukama o nastavi, nastavniku i u obrazovanju nastavnika; referentni okvir Evropske komisije za standarde obrazovanja nastavnika. Istraživanje je obavljeno na uzorku od 175 nastavnika istorije i latinskog jezika u školama širom Srbije. Rezultati istraživanja analiziraju se sa stanovišta: aktuelne koncepcije obrazovanja nastavnika; organizacije i strukture obrazovanja nastavnika; potrebe uspostavljanja standarda na nivou univerziteta i školske prakse; reforme i kontinuiranog razvoja obrazovanja nastavnika.
Ključne reči: nastavnik, inicijalno obrazovanje nastavnika, profesionalna znanja / profesionalne kompetencije
sadržaj
Dr Mirjana Japundža-Milisavljević
Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Beograd
EGZEKUTIVNE FUNKCIJE I ŠKOLSKI USPEH KOD DECE S LAKOM MENTALNOM RETARDACIJOM
Osnovni cilj ovako koncipiranog istraživanja odnosi se na utvrđivanje kvaliteta razvijenosti egzekutivnih funkcija, kao i na utvrđivanje nivoa savladanosti nastavnih predmeta matematika i likovna kultura. Sledeći nivo procene obuhvatio je procenu povezanosti egzekutivnih funkcija i uspeha iz ovih nastavnih predmeta. Sto dvadeset četiri ispitanika s LMR, starosti 8-16 godina ispitano je Testom dvadeset pitanja za procenu egzekutivnih funkcija. Usvojenost znanja iz nastavnih predmeta procenjena je LAP testom. Našim istraživanjem ukazano je na veoma visok procenat neuspešnih ispitanika na testu procene viših kognitivnih funkcija. Deca u uzorku s uspehom rešavaju zadatke koji obuhvataju oblast likovne kulture, ali ne i matematike. Korelativna analiza između egzekutivnih funkcija i uspeha iz nastavnih predmeta ukazuje na postojanje statistički značajne povezanosti. Dobijeni rezultati ukazuju na potrebu detaljnijeg definisanja oligofrenološkog tretmana koji bi više insistirao na razvoju egzekutivnih funkcija dece s lakom mentalnom retardacijom.
Ključne reči: egzekutivne funkcije, matematika, likovna kultura, laka mentalna retardacija.
sadržaj
Dr Špela Golubović
Pedagoški fakultet
Sombor
SMETNjE U UČENjU I PONAŠANjU: PREPOZNAVANjE I
RAZU M EVA NjE
Kod dece kod koje postoji neusklađenost (disharmonija) u kognitivnom socioedukativnom i emocionalnom sazrevanju i funkcionisanju mogu se javiti smetnje u usvajanju školskog gradiva, u uklapanju i funkcionisanju u socijalnoj sredini, psihosocijalni poremećaji. Takve smetnje često bivaju pogrešno shvaćene i pripisane maladaptivnom ponašanju, mentalnoj insuficijenciji ili vaspitnom zanemarivanju deteta od onih koji rade s decom te je cilj rada ukazivanje na manifestne indikatore specifičnih/neverbalnih smetnji u učenju onim akterima u vaspitanju i/ili obrazovanju deteta koji se prvi susreću s činjenicom da dete ne odgovara na zahteve kako to čini većina njegovih vršnjaka ili pokazuje teškoće u napredovanju i/ili učenju. Dalji cilj rada ogleda se u kooperaciji i angažovanju tima stručnjaka različitih profila, koji će uz adekvatnu intervenciju i strateški rad s decom , kao i konsultativni rad s učiteljima i vaspitačima raditi na rešavanju (prepoznatog) problema.
Ključne reči: smetnje u učenju, socioemocionalni problemi, škola
sadržaj
Dr Emina Kopas-Vukašinović
Institut za pedagoška istraživanja
Beograd
IGROM DO ZNANjA PREDŠKOLSKOG DETETA
Imajući u vidu edukativan karakter dečje igre kao osnovne aktivnosti predškolskog deteta, u radu se razmatra uloga igre u procesu interiorizacije praktičnih radnji deteta. Polazeći od specifičnosti učenja kroz igru, predstavljen je strukturirani didaktički materijal koji je ponuđen deci najstarijeg predškolskog uzrasta. Korišćen je u obrazovnim aktivnostima u oblasti upoznavanja okoline. U radu su prezentovana iskustva do kojih se došlo posmatranjem dece u igri. S ciljem da se utvrdi koliko su deca predškolskog uzrasta zainteresovana da uče primenom strukturiranog materijala, ponuđene su im odabrane igračke, s pretpostavkom da one mogu značajno uticati na kvalitet i efekte obrazovnih aktivnosti. Prikupljeni podaci su potvrdili izuzetnu prijemčivost dece za ponuđeni didaktički materijal i predstavljaju osnovu za naredna istraživanja u vezi sa kvalitetom obrazovnih aktivnosti, koja se mogu organizovati s decom predškolskog, ali i mlađeg školskog uzrasta.
Ključne reči: obrazovne aktivnosti, didaktičke igre, predškolski uzrast.
sadržaj
Dr Mirjana Radović-Marković
Institut ekonomskih nauka
Beograd
KARAKTERISTIKE E-LEARNING SISTEMA I PERSPEKTIVE NjEGOVOG RAZVOJA I PRIMENE U VISOKOŠKOLSKOM
OBRAZOVANjU
Internet edukacija će vrlo brzo postati dominantan vid obrazovanja u svetu. Ulaže se mnogo truda u usavršavanje načina rada i komunikacije između studenata i profesora kako bi se kvalitet ovog vida studiranja poboljšao. Takođe, od napretka savremenih tehnologija i interneta zavisiće dalji razvoj virtuelnog obrazovanja u budućnosti. Autorka ovog rada pokušala je da ispita kakvi su rezultati dosad postignuti, kao i da klasifikuje različite modalitete ovog načina sticanja znanja i utvrdi njihove prednosti i nedostatke. Posebno izdvaja veliki stepen korisnosti za ekonomije visokorazvijenih zemalja, koje su daleko odmakle u stepenu razvoja i širenju mreže virtuelnih fakulteta. Ovu svoju tvrdnju autorka podvlači konstatacijom da "internet obrazovanje postaje jedan od najprofitabilnijih biznisa u svetu". Posebna pažnja u svom istraživanju posvetćena je ciljnim grupama kojima je prvenstveno ovaj način sticanja znanja namenjen. U skladu s ovim razmatranjima zaključuje se da je "e-learning namenjen svim starosnim grupama stanovništva i da u tome i leži njegova osnovna prednost, budući da klasični oblici studiranja isključuju ljude u zrelim godinama". U radu se konstatuje i da je jedan od najvažnijih preduslova uspešnog implementiranja e-leraninga sagl edavanje pedagoških aspekata ovog načina učenja. Zadatak profesora ili instruktora jeste da sledi potrebe studenata, da prezentuje osnovne ciljeve programa i da s odgovarajućim nastavnim materijalom pomogne u realizaciji postavljenih zadataka i ciljeva studija.
Ključne reči: internet, virtuelno obrazovanje, novi modaliteti studi-ranja, programi obrazovanja, e-learning proces
sadržaj
Dr Refik Šećibović
Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju
Univerzitet Singidunum, Beograd
Mr Emilija Manić
Ekonomski fakultet
Beograd
OBRAZOVANjE ZA ODRŽIVI RAZVOJ U TURIZMU
Održivi razvoj više nije potpuna novina i nepoznanica kada se govori o jednom društvu i njegovoj privredi. Gotovo da nema zemlje u svetu koja nije u svoje privredne strategije razvoja unela koncept održivosti, ističući time potrebu da se pojedinci i društvo odgovorno odnose prema svom okruženju. Ukoliko ne bi bilo odgovornog odnosa prema turističkim resursima koji predstavljaju osnovu i motiv svih turističkih kretanja, pod "naletom" masovnih turističkih poseta bilo bi uništeno upravo ono na čemu se turizam kao delatnost zasniva. Kao jedan od bazičnih instrumenata za uvođenje održivog razvoja u turizam jeste i obrazovanje, i to obrazovanje kadrova koji će raditi u turističkoj industriji, obrazovanje turista i obrazovanje domicilnog stanovništva koje turiste prihvata. Ako kurikulum u obrazovanju za turizam treba da doprinese razvoju turizma na održivi način tako da korist ima šira društvena zajednica, onda pojedinci u tom društvu treba da naznače šta je bitno za taj kurikulum. Ovaj rad želi da analizira lokalni kontekst unutar koga kurikulum turizma treba da se razvija, potom da ispita ulogu ključnih aktera u donošenju odluka u vezi s kurikulumom
Ključne reči: održivi razvoj, održivi turizam, formalno i neformalno obrazovanje, kurikulum
sadržaj
Dr Dara Damljanović
Filozofski fakultet
Beograd.
XI MEĐUNARODNI KONGRES RUSISTA
U bugarskom gradu Varni od 1 7 . do 23. septembra 2007. godine od r -žan je XI kongres Međunarodne asocijacije profesora ruskog jezika i književnosti (MAPRJAL) Ruski jezik u svetu i svet ruskog jezika. Kongres je okupio preko hiljadu učesnika, a svoje radove saopštilo je oko 850 rusista iz 48 zemalja Evrope, Azije i Amerike. Kongres je održan u znaku dve manifestacije: Godine ruskog jezika i obeležavanja jubileja povodom 40 godina postojanja Međunarodne asocijacije profesora ruskog jezika i književnosti.
Tekuću 2007. godinu ruski predsednik V. Putin proglasio je Godinom ruskog jezika na svečanosti povodom Dana narodnog jedinstva 4.11.2006. godine. To je bio i dodatni podsticaj širem programu Ruski jezik koji se realizuje u periodu od 2006. do 2010. godine i ima za cilj "očuvanje, jačanje, razvoj i širenje ruskog jezika kao jednog od najvažni-jih sredstava konsolidacije ruskog društva i države, izlaska Rusije u svetski ekonomski, politički, kulturni i obrazovni prostor". Formiran je odbor za organizaciju i koordinaciju niza prigodnih manifestacija kako u samoj Rusiji, tako i u svetu..
sadržaj
Dr Milana Grbić
Novi Sad.
REČNIK REFORME OBRAZOVANjA
Bojana Petrić (2006), Rečnik reforme obrazovanja,
Platoneum, Misao, Pedagoški zavod Vojvodine, Novi Sad, 167 str.
Knjigu Bojane Petrić Rečnik reforme obrazovanja čine tekstovi objavljeni u časopisu Misao: 1. u kolumni "Rečnik reforme" i 2. intervjui. U prvom delu se objašnjavaju pojmovi u vezi s reformom obrazovanja, pod nazivom Pojmovnik reforme ( kurikulum, globalna perspektiva u obrazovanju, multikulturalna edukacija, autonomija učenika, znanje, emocije i nastava, pismenost, opservacija, akciono istraživanje, evaluacija), a u drugom vode razgovori (intervjui) sa osobama iz različitih oblasti obrazovanja a u vezi s pitanjima reforme obrazovanja: Peter Međeš (Mađarska), Adrijan Holidej (Velika Britanija), Kerolajn Bodocki (Velika Britanija), Čarls Olderson (Velika Britanija), Ana Pešikan (Srbija), Entoni Ohir (Velika Britanija), Falk Pingel (Nemačka), Hana Šisler (Nemačka), Julijana Jakobi (Nemačka), Darja Zavišek (Slovenija), Gabor Halas (Mađarska), Hans Vajler (Nemačka). Razgovori se odnose na probleme reforme obrazovanja, na pojmovnik iz prvog dela i čine "sadržinsku vezu" između prvog i drugog dela knjige.
Pojmovnik reforme počinje objašnjavanjem pojma "kurikulum", odne-dav no frekventnim kod nas, a delimično povezanim s terminom "nastavni plan i program". O reformi povezanoj s izgradnjom kurikuluma govori većina intervjuisanih osoba. Za nas je nov pojam "skriveni kurikulum", a on se "odnosi na nepisane vrednosti i stavove koje učenicima prenose"
sadržaj
ostali brojevi časopisa...
narudžbenica za časopis (za ustanove) ...
|
